Oblast: Ostalo
Godina izdanja: 1990
ISBN: 272x3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Zenon Kosidovski / Zenon Kosidowski
Naslov originala: polj. Opowieści biblijne
Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd
Godina: 1990
Obim: 530 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Knjiga predstavlja svetski poznato naučno-popularno delo koje analizira Stari zavet kroz prizmu arheologije, istorije i mitologije. Autor ne osporava religijsku vrednost Biblije, već koristi naučne činjenice kako bi objasnio poreklo, simbole i realne istorijske događaje koji stoje iza poznatih biblijskih priča.

Tražeći zalutalo jare u jednoj od mnogobrojnih pećina, jedan mali dečak pronašao je velike glinene ćupove pune nekih tajanstvenih svitaka. Kako je kasnije utvrđeno, bile su to druge trake od ovčije kože, ispisane arhaičnim znacima hebrejskog pisma. Prava vrednost tih otkrića u početku nije bila poznata... Pažljivo koncipirana knjiga koja nam donosi osam poglavlja uvek interesantnih i poučnih priča i legendi. U svakom poglavlju dati su prvo kratki opisi likova i događaja, a zatim sledi tumačenje autora koje podstiče i osvetljava stvari koje se čine jasne ali nikad nisu do kraja.

Zenon Kosidovski (polj. Zenon Kosidowski) bio je istaknuti poljski pisac, esejista, novinar i kulturni radnik, najpoznatiji po svojim vrhunskim naučno-popularnim delima koja na pristupačan način spajaju istoriju, arheologiju i religiju.

Rođen je 22. juna 1898. godine u Inovroclavu. Studirao je germanistiku i istoriju umetnosti u Poznanju i Hamburgu. Pre Drugog svetskog rata bio je pionir poljskog radija. Radio je kao direktor radio stanice u Poznanju (1928–1934), a kasnije i u Varšavi. Tokom rata, 1939. godine, emigrirao je u SAD. Tamo je predavao istoriju poljske kulture na univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA) i uređivao poljsku štampu. U Poljsku se vratio 1951. godine. Od tada se potpuno posvetio pisanju i postao profesionalni književnik. Preminuo je 14. septembra 1978. godine u Varšavi.

Kosidovski je posedovao redak talenat da suve naučne činjenice, arheološke izveštaje i stare tekstove pretoči u uzbudljivo štivo koje se čita poput romana. Njegov cilj nije bio da ruši religiju, već da laičkoj publici približi istorijski kontekst i pokaže kako su nastale priče koje su oblikovale ljudsku civilizaciju.

Pored „Biblijskih legendi“, napisao je još nekoliko planetarno popularnih knjiga koje su prevedene na desetine jezika (uključujući i srpski):
- „Kada je sunce bilo bog“ (Gdy słońce było bogom, 1956): Knjiga posvećena pionirima arheologije. Opisuje otkrića drevnih civilizacija poput Troje, Vavilona, Egipta i naroda Maja.
- „Priče jevanđelista“ (Opowieści ewangelistów, 1979): Prirodni nastavak „Biblijskih legendi“ u kojem autor na isti naučno-kritički način analizira Novi zavet, istorijsku ličnost Isusa Hrista i nastanak hrišćanstva. Knjiga je objavljena posthumno.
- „Lisipovi konji“ (Konie Lizypa, 1965): Zbirka eseja posvećena istoriji umetnosti i velikim antičkim stvaraocima.