ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1982
Jezik: Hrvatski
Oblast: Katolicizam
Autor: Strani

Kršćanska sadašnjost 1982 CLXXXIII + 773 strane ; uporedo latinski jezik i hrvatski prevod

odlična očuvanost

U prodaji je prvi tom a dat je sadžaj celokupnog dela.

Teologija - Agostine Trape.
Filozofija - Robert Russell.
Politika - Sergio Cotta.

Aurelije Augustin napisao je De civitate Dei (O državi Božjoj) između 413. i 426. godine. Delo je nastalo nakon pljačke Rima 410. godine, kada su mnogi pagani optuživali hrišćanstvo za propast Rimskog carstva.

Avgustin odgovara da uzrok propasti nije hrišćanstvo, već moralna i politička kriza carstva. Istovremeno razvija svoju čuvenu teoriju o dve zajednice: Božjoj državi (Civitas Dei) i Zemaljskoj državi (Civitas Terrena).

Osnovna ideja dela

Čitava ljudska istorija predstavlja sukob između dve „države“:

Božja država

zasnovana na ljubavi prema Bogu;
usmerena ka večnom spasenju;
njen konačni cilj je večni život.

Zemaljska država
zasnovana na ljubavi prema sebi i moći;
usmerena ka prolaznim dobrima;
njen kraj je propast i sud.

Ove dve zajednice postoje istovremeno kroz celu istoriju čovečanstva.

Struktura dela

Knjiga sadrži 22 knjige koje se obično dele na dva velika dela.

PRVI DEO (Knjige I–X)

Kritika paganstva

Knjige I–V

Sadržaj
Odgovor na optužbe protiv hrišćanstva.
Rasprava o padu Rima.
Kritika rimskih bogova.
Analiza rimske istorije.
Ključna ideja

Rimska veličina nije nastala zahvaljujući bogovima, niti je Rim propao zbog hrišćanstva.

Knjige VI–X

Sadržaj
Kritika rimske religije i filozofije.
Analiza paganskih kultova.
Polemika sa neoplatonizmom.

Ključna ideja

Istinsko spasenje moguće je samo kroz Boga, a ne kroz paganske religije ili filozofske sisteme.

DRUGI DEO (Knjige XI–XXII)

Istorija dve države

Knjige XI–XIV

Sadržaj
Stvaranje sveta.
Pad anđela.
Pad čoveka.
Nastanak greha.
Ključna ideja

Dve države nastaju iz dva različita oblika ljubavi:

ljubavi prema Bogu;
ljubavi prema sebi.

Knjige XV–XVIII

Sadržaj
Razvoj dve države kroz istoriju.
Kajin i Avelj.
Izabrani narod.
Dolazak Hrista.
Ključna ideja

Čitava istorija sveta jeste istorija sukoba između dobra i zla.

Knjige XIX–XXII

Sadržaj
Priroda mira i sreće.
Poslednji sud.
Večni život.
Nebesko blaženstvo.

Ključna ideja

Pravi mir ne može biti ostvaren u zemaljskoj politici nego tek u zajedništvu s Bogom.

Avgustinova teologija

(Prema tumačenju Agostino Trape)

Glavne ideje

Bog kao apsolutno dobro

Sve što postoji potiče od Boga.

Greh

Zlo nema vlastitu supstancu; ono je odsustvo dobra.

Milost

Čovek ne može postići spasenje samo vlastitim snagama.

Istorija spasenja

Bog upravlja istorijom prema konačnom cilju.

Crkva

Predstavlja vidljivi izraz Božje države na zemlji, ali nije potpuno poistovećena s njom.

Avgustinova filozofija

(Prema tumačenju Robert Russell)

Glavne ideje

Istina

Istina je objektivna i nalazi svoj izvor u Bogu.

Samospoznaja

Put prema Bogu vodi kroz unutrašnje istraživanje čoveka.

Vreme

Prošlost postoji u sećanju, budućnost u očekivanju, a sadašnjost u iskustvu.

Slobodna volja

Čovek je slobodan, ali je njegova sloboda ranjena grehom.

Uticaj neoplatonizma

Avgustin preuzima mnoge ideje od Plotin, ali ih uklapa u hrišćanski okvir.

Avgustinova politička misao

(Prema tumačenju Sergio Cotta)

Država

Država nastaje zbog ljudske grešnosti i potrebe za redom.

Pravda

Bez pravde država postaje organizovana sila bez moralnog opravdanja.

Poznata Avgustinova misao:

„Bez pravde, šta su kraljevstva nego velike razbojničke družine?“

Vlast

Politička vlast ima legitimnu funkciju održavanja reda, ali nije najviše dobro.

Mir

Zemaljski mir je vredan, ali nije konačni cilj čoveka.

Odnos Crkve i države

Crkva i država imaju različite svrhe:

država održava red;
Crkva vodi čoveka prema spasenju.

Najvažnije teme dela
Istorija kao borba dobra i zla.
Odnos vere i razuma.
Greh i ljudska priroda.
Smisao države i vlasti.
Pravda kao temelj politike.
Večni i prolazni ciljevi čoveka.
Božja providnost u istoriji.

Značaj dela

De civitate Dei jedno je od najuticajnijih dela zapadne filozofije, teologije i političke misli. Tokom srednjeg veka predstavljalo je osnovu hrišćanskog razumevanja istorije i države, a njegov uticaj oseća se kod brojnih mislilaca od Toma Akvinski do modernih filozofa politike.

U delu „O državi Božjoj“ Avgustin prikazuje celokupnu istoriju kao sukob između Božje i Zemaljske države, tvrdeći da se istinska pravda, mir i sreća mogu ostvariti jedino u zajedništvu s Bogom, a ne kroz prolazne političke institucije.