ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Godina izdanja: vvv

Srpska crkva i Vikiliks / Zavet ili izdaja
2003g
185 strana
lepo očuvana
Romanov

Шта пише у америчким извештајима о СПЦ?

Наиме, из депеша које је објавио Џулијан Асанж са екипом, види се да је америчка амбасада из Београда веома пажљиво пратила став СПЦ према Косову, почев од новембарског архијерејског Сабора, када су уочени и први спорови око тактике врха Цркве у вези са преговорима о будућем статусу КиМ. Наиме, један део епископа залагао се за подршку ставу државног врха (пре свега, премијера Коштунице) да о независности Космета не може бити ни речи, док су неки били за „прагматично“ решење, тзв. “уважавање реалности на терену“, уз обезбеђивање заштите за српске светиње у овој, од НАТО-а окупираној, области Србиије.

„Начелно умерени епископи“

У телеграму 068BELGRADE264,од 22. фебруара 2006, америчка амбасада јавља да у САД средином марта стиже једна делегација „начелно умерених епископа“, које треба примити, јер, у доба отпочињања преговора о статусу Космета, овај пријем ће добро одјекнути у Србији, доказавши да САД брине о „црквеној имовини и питањима мањина на Косову“. Делегација (која је очекивала да ће је примити и сам председник САД) би се састојала од владике захумско – херцеговачког Григорија, владике шумадијског Јована, владике липљанског Теодосија, плус Богољуб Шијаковић и Мирослав Становлах(?).

„Усамљени глас умерености“

Телеграм 06BELGRADE879 опет се бави односом СПЦ и државе према Косову. Амерички амбасадор Полт незадовољан је ставом који је заузео СА Сабор СПЦ према Косову, сматрајући да премијер Коштуница има превелики утицај на епископе, и да „тврдолинијаши“ заузимају кључне позиције у Сабору. О свему овоме обавештава га владика аустралијско – новозеландски Иринеј (Добријевић), који се жали да га Сабор шаље далеко од Београда да не би могао да утиче на политику СПЦ око Космета. Жалио се и на владике црногорско – приморског Амфлохија и бачког Иринеја, који спутавају „усамљени глас умерености“ владике липљанског Теодосија. Наравно, по њему, најнезгоднији је владика Артемије, који је „сит албанских обећања“ и не сарађује са „међународном заједницом“. Добријевић је указао на избор владике милешевског Филарета (иначе, ранијег поштоваоца Слободана Милошевића) за члана Синода као на знак да у врху СПЦ побеђује тзв. „босански лоби“, и да ће „тврдолинијаши“ имати вођство. Врх СПЦ, по њему, подржава Коштуницу да власт не би освојили радикали, што би био „кошмарни сценарио“ за Цркву. Из Добријевићевих достава сазнајемо да владика бачки Иринеј покушава да успостави ближе везе са окружењем Бориса Тадића, како би неутралисао Коштуничин утицај на врх СПЦ (једном се бачки владика сукобио са премијеровим саветником Никитовићем). Тадић, бар у то време, није био заинтересован за ову врсту сарадње јер је „иза сцене“ радио да на место патријарха доведе свог човека, неког од „умерењака“. Описујући саговорницима из америчке амбасаде понашање епископа бачког, епископ аустралијско – новозеландски тврди да и врх Цркве и врх државе његовог бачког имењака често позивају за посредника у узајамним односима, сматрајући га „умереним“, мада он према „различитим саговорницима показује различита лица“. Рецимо, приликом разговора у Бечу, владика бачки је пред представницима „међународне заједнице“ причао оно што ови желе да чују, док је у разговору са својим колегама – епископима опет заузимао „тврдолинијашку“ позицију. Закључујући извештај, америчка амбасада хвали Добријевића као неког ко заузима „реалистичан, практичан и аполитичан став око СПЦ на Косову (као и о другим питањима важним за међународну заједницу)“, што код других владика изазива подозрење.

„Запаљива реторика“ владике Артемија

Телеграм 06BELGRADE1329 послат 23. августа 2006. излаже разговор између америчког амбасадора Мајка Полта и владике рашко – призренског Артемија, по Артемијевом повратку из САД. Владика Артемије је указао на успехе својих сусрета у Америци, чак и са неким сенаторима, тврдећи да се на Косову спрема џихадистички тероризам, што су његови саговорници схватили. Полт је, са своје стране, истакао да тамо нема никаквог џихада какав је присутан у Ираку и Авганистану. У извештају пише: “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да (Артемије,нап. аут.) треба да сарађује са са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. То јест: “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“

Полт описује саговорников став: “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање (Косова, нап. аут.) Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима.Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ Било како било, Полт је тврдио да ће међународна заједница наставити да дела на уравнотеженом и разумном односу према Србима, ризикујући чак и животе својих војника у обезбеђивању „праведног и трајног решења“. Полт је, међутим, у извештају истакао да је уверен да од Артемија не може да се очекује конструктивна улога, нарочито зато што он прича о џихаду на Косову (а тамо тога нема, зар не?).

О будућности без патријарха Павла