ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1998
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

LEGENDE O HRISTU- Selma Lagerlef

Tvrd povez, ilustrovano
158 strane, 22 CM
1998 godina,
Izdavac: Evro, Beograd

Stanje vrlo dobro
„Legende o Hristu“ zbirka je priča švedske autorke Selme Lagerlof. Knjiga započinje sećanjem na autorkinu babu koja je njoj kao maloj devojčici pričala priče. Tih priča se seća bolje nego same babe. Od babe joj je u sećanju najjasnije ostao dan njene smrti, koja se dogodila kada je autorka imala samo pet godina. Ipak, pre smrti baba joj je u nekoliko navrata pričala priče.

Pripovetke započinje pričom ispričanom na jedan Badnjak, kada ni ona ni baba nisu mogle ići na Polnoćku jer je jedna od njih bila premlada, a druga prestara za takvu aktivnost. Ostale su kod kuće same i to je bio dobar povod za božićnu priču o zgodi nakon Hristova rođenja.

Uvod u priču o Hristu bila je osobna ispovest o babi i njezinom uticaju na devojčicu, sada autorku. Uvod je pisan u prvom licu, a kasnije priču preuzima baba. Pošto je baba preuzela ulogu pripovedača, priča je opet ispričana u prvom licu, stoga ovde imamo slučaj pripovedača unutar priče.

Priče koja priča autorkina baba, zapravo su legende. Tek prva priča ima realističan okvir, iako i u njoj nalazimo elemente natprirodnog. Sve ostale priče obiluju nadrealističnim motivima, ali i kršćanskim simbolima. Autorka je ovim pričama htela da deci približi Isusa Hrista i događaje vezane uz njegovo rođenje i rani život.

Naravno, svaka priča ima jaku i izravnu pouku, baš kao što to imaju sve priče koje babe pričaju.

Autorka je za svoj književni rad dobila Nobelovu nagradu 1909. godine, kao prva žena kojoj je ta nagrada uručena.

Selma Otila Lovisa Lagerlef (šved. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), rođena 20. novembra 1858. na porodičnom imanju Morbaka u Vermlandu, Švedskoj, umrla 16. marta 1940. u istom mestu; švedska, bila je švedska književnica.



Detinjstvo
Selma Lagerlef je rođena 1858. godine u Vermlandu. Bila je četvrto dete pukovnika Erika Lagerlefa i Luise Lagerlef, rođene Valrut. Rođena je sa teškom povredom kuka.

Kada je imala tri i po godine razbolela se i ostala paralizovana u obe noge ali ova bolest nestaje isto tako tajanstveno kako je i nastala. Kao i mnoga druga deca tog vremena u Švedskoj braća i sestre Lagerlef dobile su kućno obrazovanje pošto novi sveobuhvatni školski sistem nije bio izgrađen potpuno. Učila je i engleski i francuski.

Bila je ozbiljnija, tiša i mirnija od svoje braće, sestara i vršnjaka, delimično zbog noge. Međutim, bila je nadarena i volela je da čita. Prvi roman pročitala je u sedmoj godini i već tada se odlučila da postane pisac.

U desetoj je pročitala celu Bibliju. Otac joj je tada bio jako bolestan i verovala je da može ozdraviti samo ako pročita celu Bibliju. U dvanaestoj je napisala jednu dužu pesmu o rodnom kraju. U četrnaestoj godini provodi neko vreme u Stokholmu zbog fizioterapija, i ta poseta je za nju imala veliki značaj

Učiteljica
Posle završenog osnovnog obrazovanja, provela je nekoliko godina kod kuće da bi u jesen 1881. upisala učiteljsku školu u Stokholmu protiv očeve volje. Tokom obrazovanja, porodica zapada u ekonomske probleme i posed Morbaka se prodaje. Otac joj umire 1885.

Tokom svog obrazovanja, shvatila je da su ljudi iz njenog rodnog kraja podjednako zanimljivi i važni kao oni o kojima je čitala na časovima istorije književnosti i tada odlučuje da će upravo o njima pisati u budućnosti. Po završetku studija dobija posao u osnovnoj školi u Landskruni. Volela je svoj posao a i učenici su je cenili.

Književnica
1891. debitovala je knjigom „Gesta Berling“ koja se danas smatra jednim od klasičnih dela švedske književnosti. Tadašnji kritičari su je različito primili budući da je kršila popularne stilske ideale realizma.

Krajem 19. veka napušta učiteljski posao i izdržava se isključivo pisanjem. 1897. godine seli se u Falun da bi bila bliže sestri Gerdi.

Selma je zajedno sa Sofi Elkan, životnom saputnicom, u više navrata putovala po Evropi i Bliskom istoku. Posle jednog puta napisala je roman „Jerusalim“ sa kojim je postala i međunarodno poznata.

Njenim najčuvenijim delima pripada „Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku“ prvobitno zamišljeno kao udžbenik geografije u kojem jedan mali dečak proputuje celu Švedsku na leđima jedne guske.

Nobelova nagrada
Nobelovu nagradu je dobila 1909.[2] Dobila ju je za mnoga svoja dela i jer je njima širila glas o Švedskoj po svetu. Prva je žena kojoj je nagrada uručena.

Predsednica Švedske akademije
Godine 1914. izabrana je za prvog ženskog člana Švedske akademije.

Politička aktivnost
Bila je aktivna učesnica u borbi žena za dobijanje prava glasa i jedna je od osnivača Narodne stranke - Folkpartiet.

Zanimljivosti
Godine 1992. postala je prva žena koja se našla na jednoj švedskoj novčanici.

Dela
Saga o Gesti Berlingu (1891)
Osynliga länkar (1894)
Antikrists mirakler (1897)
Drottningar i Kungahälla (1899)
En herrgårdssägen (1899)
Jerusalim (del 1-2, 1901-1902)
Blago gospodina Arna (1904)
Legende o Hristu (1904)
Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku (deo 1-2, 1906-1907)
En saga om en saga och andra sagor (1908)
Liljecronas hem (1911)
Körkarlen (1912)
Kejsarn av Portugallien (1914)
Troll och människor (del 1-2, 1915-1921)
Bannlyst (1918)
Zachris Topelius (1920)
Mårbacka (1922)
Löwensköldska ringen (1925)
Charlotte Löwensköld (1925)
Ana Sverd (1928)
Ett barns memoarer (1930)
Dagbok för Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf (1932)
Höst (1933)
Från skilda tider (del 1-2, 1943-1945, posthumno)