Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-83815-88-9
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Mestimično podvlačeno, ne smeta čitanju.

Autor - osoba Jovan Zlatousti, sveti
Naslov Slava Gospodu za sve : izabrane besede i pouke / sveti Jovan Zlatoust ; prevela s grčkog izvornika Antonina Pantelić ; knjigu priredio Jovan Srbulj
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2006
Izdanje 2. ponovo prevedeno i dopunjeno izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, 2006 (Novi Sad : Artprint)
Fizički opis 552 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Pantelić, Antonina (prevodilac)
Srbulj, Jovan (urednik)
Zbirka ǂBiblioteka ǂObraz svetački ; ǂknj. ǂ17
Napomene Tiraž 500
Sveti Jovan Zlatoust: str. 92-93.

Evo beseda najrečitijeg besednika hrišćanskog, kome je sam sveti apostol Pavle tumačio svoje poslanice, o čemu svedoči sv. Proklo carigradski; evo beseda čoveka zlatnih usta i zlatnog srca, koji je svoje reči kao meleme privijao na grehovne rane svojih slušalaca; evo beseda u kojima se pravila retorike povinuju zakonu Krsta, i u kojima reči vaskrsavaju iz grobova svojih svakodnevnih značenja da bi posvedočile Raspetu i Vaskrslu Reč Očevu, Hrista.
Radujmo se i veselimo se jer Otac i Učitelj Crkve, jedan od Sveta Tri Jerarha, ulazi u naše hramove i domove da nas uči i da nam propoveda, da nas, kao dobri pastir zalutale ovce, uzme na svoje roditeljsko rame i povede ka Carstvu nebeskom. Došao je sveti Jovan Zlatoust! Neka svako ostavi svoje svagdašnje uobičajene poslove i neka pohita njegovom amvonu, da čuje reč blagodati i istine.
Ono što najviše ushićuje svakog ko se sa Zlatoustovim besedništvom sretne jeste njegova beskrajna ljubav prema narodu kome govori. A to je narod tvrdovrat, kao starozavetni Jevreji: sluša, i ne čuje, gleda, i ne vidi. No, Zlatoust se ne koleba: on svedoči, opominje, preti, ali i teši i blaži, samo da bi pastvu probudio iz grehovnog sna i dremeljivim očima pokazao Sunce Pravde.
U vremenu brbljarija i laži, kada su reči tantuzi, Zlatoustovo slovo je lek. Priđimo, uzmimo taj lek i zahvalimo Bogu za sve što nam je dao; između ostalog, zahvalimo Gospodu i zato što je grešnom čovečanstvu podigao duhovnog diva, svetog Jovana, patrijarha carigradskog.

Jovan Zlatousti, odnosno sveti Jovan Hrizostom, jedan je od najznačajnijih hrišćanskih teologa, propovednika i crkvenih otaca. Rođen je oko 349. godine u Antiohiji, jednom od velikih kulturnih i verskih središta tadašnjeg Rimskog carstva. Poticao je iz ugledne porodice, a obrazovanje je stekao u duhu klasične grčke retorike i filozofije. Njegova izuzetna govorničku darovitost kasnije mu je donela nadimak Zlatousti, grčki Hrizostom, što znači „zlatnih usta“.
U mladosti je bio učenik znamenitog retora Libanija, a potom se sve više okreće hrišćanskom životu, asketizmu i proučavanju Svetog pisma. Jedno vreme proveo je kao pustinjak u okolini Antiohije, živeći vrlo strogim podvižničkim životom, ali je zbog narušenog zdravlja morao da se vrati u grad. Za đakona je rukopoložen 381, a za sveštenika 386. godine. U Antiohiji je stekao veliki ugled kao propovednik, tumač Svetog pisma i duhovni učitelj. Njegove besede bile su jasne, snažne, slikovite i neposredno upućene običnim ljudima. Posebno se isticao kao tumač poslanica apostola Pavla i kao neumorni kritičar moralne ravnodušnosti, licemerja, raskoši i socijalne nepravde.
Godine 398. izabran je za arhiepiskopa Carigrada, tadašnje prestonice Istočnog rimskog carstva. Na tom položaju pokušao je da obnovi crkvenu disciplinu, suzbije raskoš u crkvenom i dvorskom životu i podstakne brigu za siromašne. Zbog otvorenih kritika moćnih ljudi, naročito dvora i carice Evdokije, ubrzo je stekao brojne protivnike. Sukob sa delom episkopata i carskim krugovima doveo je do njegovog svrgavanja i progonstva.
Jovan Zlatousti je više puta proterivan iz Carigrada. Poslednje godine proveo je u teškom izgnanstvu, iscrpljen bolešću, putovanjima i pritiscima vlasti. Umro je 407. godine u Komani, u Pontu. Prema predanju, njegove poslednje reči bile su: „Slava Bogu za sve.“ Kasnije su njegove mošti prenete u Carigrad, a Crkva ga je uvrstila među najveće svetitelje.
Njegovo delo obuhvata veliki broj beseda, tumačenja Svetog pisma, pisama i teoloških spisa. Posebno su poznate njegove homilije na Jevanđelje po Mateju i Jovanu, Dela apostolska i poslanice apostola Pavla. U pravoslavnoj tradiciji njegovo ime nosi i najčešće služena Liturgija svetog Jovana Zlatoustog. Zajedno sa Vasilijem Velikim i Grigorijem Bogoslovom ubraja se među Sveta tri jerarha.
Jovan Zlatousti ostao je upamćen kao jedan od najvećih propovednika u istoriji Crkve, kao pisac izuzetne jezičke snage i kao svetitelj koji je hrišćansko učenje povezivao sa konkretnim moralnim životom, socijalnom odgovornošću, milosrđem i hrabrom kritikom nepravde.

MG P72 (N)