ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Kako su mali za Hrista pali, Žitija dece mučenika

„Dok Hri­stos ne po­sta­ne du­ši sve, ali sve, što uop­šte ima ne­ku ne­pro­la­znu i ne­pro­men­lji­vu vred­nost, do­tle čo­vek ne mo­že po­ći na mu­ke za Hri­sta“ pi­še bo­go­mu­dri vla­di­ka Ni­ko­laj. Ta­ko je Sve­ta Ma­ri­na, pet­na­e­sto­go­di­šnja de­voj­či­ca mo­gla po­ći na mu­ke za Hri­sta. Ta­ko tro­go­di­šnje de­ten­ce Ki­rik pre svo­je maj­ke, Ju­li­te, ta­ko… hi­lja­de i hi­lja­de zna­nih i ne­zna­nih mu­če­ni­ka ko­ji su u kr­vi svo­joj i dav­ši svo­je ži­vo­te stra­da­li za ve­ru Go­spo­dnju. Jer je nji­ma Hri­stos bio sve, baš sve. Du­hov­na lju­bav je ta­ko sil­na, da ona ni­kad ne ustu­pa ni­če­mu, već uvek vla­da du­šom lju­be­ćeg, i ne do­pu­šta da je po­be­de ni­ka­kve ne­vo­lje, ni­ka­kve mu­ke, pi­še Ava Ju­stin Će­lij­ski. A Sve­ti vla­di­ka Ni­ko­laj pi­še: Ce­lo Je­van­đe­lje uči, da tre­ba osta­vi­ti ma­nje ra­di ve­ćeg, pro­la­zno ra­di ne­pro­la­znog, go­re ra­di bo­ljeg, jev­ti­ni­je ra­di dra­go­ce­ni­jeg. Kad ne bi Je­van­đe­lje obe­ća­va­lo ve­će vred­no­sti, ko bi on­da osta­vio ma­nje? Kad ne bi ot­kri­va­lo sjaj dra­go­ce­ni­jih bla­ga, ko bi na­pu­stio bla­ga jev­ti­ni­ja? Ko bi osta­vio med i mle­ko, ako ni­je na­šao ne­što sla­đe? Ko bi osta­vio oca i maj­ku, ako ni­je na­šao ne­kog srod­ni­jeg? Ko bi na­pu­stio de­cu i pri­ja­te­lje, ako ni­je po­znao ne­kog mi­li­jeg? Ko bi dra­go­volj­no pre­dao ovaj ži­vot mu­če­nju i smr­ti, ako ni­je na­zreo ži­vot be­smrt­ni? Go­spod Hri­stos je sla­đi od me­da i mle­ka; bli­ži nam srod­nik od na­šeg oca i maj­ke; mi­li­ji od de­ce i pri­ja­te­lja; dra­go­ce­ni­ji od svih bla­ga vi­dlji­vih, sku­plji od ovog ži­vo­ta, jer da­ru­je ži­vot be­srmt­ni. Sve je u sve­tu go­re od Nje­ga, i ma­nje, i gor­če, i sla­bi­je, i jev­ti­ni­je i pro­la­zni­je od Nje­ga. Ko Nje­ga pri­mi, to­me je la­ko sve osta­vi­ti, sve, za­to što je pri­mio naj­bo­lje i naj­bo­ljeg.”

Evo ka­ko pra­va hri­šćan­ka spre­ma svo­ga si­na za pra­vi ži­vot: na sa­mr­ti bla­že­na Efro­si­ni­ja go­vo­ra­še svo­me si­nu Kli­men­tu An­kir­skom: „Uči­ni mi čast, o si­ne moj, i mu­že­stve­no sta­ni za Hri­sta, i is­po­ve­di Ga krep­ko i ne­po­ko­le­blji­vo! Ja se na­dam, o sr­ce mo­je, da će na te­bi sko­ro pro­cve­ta­ti ve­nac mu­če­ni­štva, i u čast mo­ju i za spa­se­nje mno­gih… Ne boj se ni pret­nji, ni ma­ča, ni ra­na, ni og­nja. Ni­šta da te ne odvo­ji od Hri­sta, no gle­daj k ne­bu, i otu­da oče­kuj ve­li­ku i več­nu i bo­ga­tu na­gra­du od Bo­ga. Boj se Bož­jeg ve­li­čan­stva, stra­ši se Nje­go­vog Su­da, tre­pe­ri od Nje­go­vog sve­vi­de­ćeg oka, jer oni ko­ji se Nje­ga od­rek­nu, pri­mi­će oganj ne­u­ga­si­vi i cr­va ne­u­sip­nog. Ovo ne­ka mi bu­de na­gra­da od te­be, si­ne moj slat­ki, za mu­ke mo­je po­ro­đaj­ne i tru­do­ve oko vas­pi­ta­nja tvo­ga – da se na­zo­vem ma­ti mu­če­ni­ko­va… Krv, pri­mlje­nu od me­ne, ne šte­di no pro­li, da od to­ga i ja pri­mim po­čast. Po­daj te­lo na mu­ke, da se od to­ga i ja za­ra­du­jem pred Go­spo­dom na­šim, kao da sam i sa­ma za Nje­ga po­stra­da­la.“

Či­ta­ju­ći Ži­ti­ja Sve­tih, po­seb­no de­ce mu­če­ni­ka i mi da­na­šnji hri­šća­ni na­pa­jaj­mo se lju­ba­vlju i rev­no­šću ka Go­spo­du na­šem. I vas­pi­ta­vaj­mo de­cu na­šu da ni­šta pre­če od ove lju­ba­vi ne­ma. Sa­mo ta­ko će­mo ih ospo­so­bi­ti da “ho­da­ju ze­mljom, a mi­sle ne­bom”. Sa­mo ta­ko će­mo od njih na­či­ni­ti “gra­đa­ne Car­stva Ne­be­skog”.

ćirilica. meki povez, 126 strana, novo-nečitano
sa fotografija

Plaćanje lično ili uplata na tekući račun + troškovi dostave
Ne šaljem pouzećem
Za sva pitanja stojim na raspolaganju