pregleda

Sveti Sava – Studenički tipik


Cena:
1.330 din
Želi ovaj predmet: 3
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
CC paket (Pošta)
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Vračar,
Beograd-Vračar
Prodavac Nije trgovac

talican (4180)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,77% pozitivnih ocena

Pozitivne: 8124

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Страна: 126
Повез и опрема: тврд повез, колорне илустрације
Формат: 16,5х24,5 цм

Посебно издање поводом хиротоније архимандрита студеничког Тихона Ракићевића за Епископа моравичког,
викара Патријарха српског г. Порфирија

Из слова Архимандрита др Тихона Ракићевића, Игумана Манастира Студенице:

Свети Сава Немањић у историји српског монаштва заузима посебно место као онај који се старао о две српске лавре – Манастиру Хиландару и Манастиру Студеници. Његово дело у овим манастирима није било важно само са аспекта успостављања манастирског устројства и старања о изградњи манастирā, њиховом живописању и свакодневном животу монаха у ове две највеће српске светиње, него и у очинском односу који је имао према својим монасима. Уз све то, као сведочанства његовог очинског старања, настали су и Хиландарски и Студенички типик, и посебно онај њихов део који је житије ктитора, Преподобног Симеона.

Оба типика Свети Сава пише на основу правила за живот у Евергетидском манастиру у Констатинопољу, са којим је Симеон Немања успоставио везу још док је био жупан, а потом је и сâм Сава у њему боравио макар у три наврата – 1198, 1199. и 1235. године. Дакле, у истој основи – Евергетидском типику, треба сагле- дати и извор сличности и у појединим деловима истоветности Хиландарског и Студеничког типика. Али, оно што оба ова типика одваја од њиховог предлошка јесте и Савин начин конкретних об- раћања својим монасима и житије ктитора које је, нарочито у Студеничком типику, својим ванредно лепим Савиним приповедањем, далеко превазишло своју уобичајену намену. Отуда је Житије Све- тог Симеона постало камен темељац осамостаљене српске књижевности, а Свети Сава њен утемељивач.

Маја Анђелковић о овом издању:

Ово посебно издање Студеничког типика Светог Саве, приређено поводом хиротоније архимандрита студеничког Тихона Ракићевића за Епископа моравичког, викара Патријарха српског г. Порфирија, на симболички начин заокружује богоугодно делање које је на Савином студеничком игуманском трону досадашњи архимандрит Тихон достојно испуњавао пуних двадесет година.

За време свог игумановања и за време читавих двадесет осам година проведених у Студеници, старао се да овај Типик не буде скрајнут и заборављен него да је истински, живи путоказ, да се по заповестима Савиним битише и ствара. И не само то – захваљујући његовим настојањима, студеничка културна баштина је умногоме обновљена, а Студенички типик Светог Саве и наро- чито уводно Савино Житије Светог Симеона, изнова су постали и савременом, световном човеку темељ духовног уздизања као и основ разноврсних научних истраживања и постигнућа.

Приликом приређивања за основицу смо имали наше капитално тројезично издање Студеничког типика из 2018. године (Свети Сава, Студенички типик / Saint Sava, The Studenica Typikon / Святой Савва, Студеницкий типикон, Превод са српскословен- ског и текстолошке напомене М. Анђелковић, ур. М. Анђелковић, Т. Ракићевић, Манастир Студеница 2018) које смо саобразили новим преводилачким увидима у српскословенски текст и новим истраживањима грађе, а нарочито светописамским и другим изворима који су инкорпорирани у текст Типика.

Текст Студеничког типика на српском језику наш је превод Аверкијевог преписа из 1619. године, који је, према сопственом сведочењу – запису у књизи, у Горњој студеничкој испосници Светог Саве начинио директно са оригинала писаног Савином руком. Делећи судбину многих студеничких рукописних књига које се данас налазе по разним манастирима и збиркама, овај Аверкијев препис налази се у оквиру рукописне књиге Цароставник манастира Студенице, а чува се под сигнатуром IX H 8 (Š 10) у Шафариковој збирци Библиотеке Народног музеја у Прагу.

LIČNO PREUZIMANJE JE MOGUĆE U BEOGRADU (NA CRVENOM KRSTU) I U SMEDEREVU!

POSTOJI I MOGUĆNOST LIČNOG PREUZIMANJA U BIJELJINI I BANJALUCI!

ŠALJEM I ZA INOSTRANSTVO, UZ PRETHODNI DOGOVOR!

POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE IZ MOJE PONUDE:
http://talican.kupindo.com/kupindo

Predmet: 83173689
Страна: 126
Повез и опрема: тврд повез, колорне илустрације
Формат: 16,5х24,5 цм

Посебно издање поводом хиротоније архимандрита студеничког Тихона Ракићевића за Епископа моравичког,
викара Патријарха српског г. Порфирија

Из слова Архимандрита др Тихона Ракићевића, Игумана Манастира Студенице:

Свети Сава Немањић у историји српског монаштва заузима посебно место као онај који се старао о две српске лавре – Манастиру Хиландару и Манастиру Студеници. Његово дело у овим манастирима није било важно само са аспекта успостављања манастирског устројства и старања о изградњи манастирā, њиховом живописању и свакодневном животу монаха у ове две највеће српске светиње, него и у очинском односу који је имао према својим монасима. Уз све то, као сведочанства његовог очинског старања, настали су и Хиландарски и Студенички типик, и посебно онај њихов део који је житије ктитора, Преподобног Симеона.

Оба типика Свети Сава пише на основу правила за живот у Евергетидском манастиру у Констатинопољу, са којим је Симеон Немања успоставио везу још док је био жупан, а потом је и сâм Сава у њему боравио макар у три наврата – 1198, 1199. и 1235. године. Дакле, у истој основи – Евергетидском типику, треба сагле- дати и извор сличности и у појединим деловима истоветности Хиландарског и Студеничког типика. Али, оно што оба ова типика одваја од њиховог предлошка јесте и Савин начин конкретних об- раћања својим монасима и житије ктитора које је, нарочито у Студеничком типику, својим ванредно лепим Савиним приповедањем, далеко превазишло своју уобичајену намену. Отуда је Житије Све- тог Симеона постало камен темељац осамостаљене српске књижевности, а Свети Сава њен утемељивач.

Маја Анђелковић о овом издању:

Ово посебно издање Студеничког типика Светог Саве, приређено поводом хиротоније архимандрита студеничког Тихона Ракићевића за Епископа моравичког, викара Патријарха српског г. Порфирија, на симболички начин заокружује богоугодно делање које је на Савином студеничком игуманском трону досадашњи архимандрит Тихон достојно испуњавао пуних двадесет година.

За време свог игумановања и за време читавих двадесет осам година проведених у Студеници, старао се да овај Типик не буде скрајнут и заборављен него да је истински, живи путоказ, да се по заповестима Савиним битише и ствара. И не само то – захваљујући његовим настојањима, студеничка културна баштина је умногоме обновљена, а Студенички типик Светог Саве и наро- чито уводно Савино Житије Светог Симеона, изнова су постали и савременом, световном човеку темељ духовног уздизања као и основ разноврсних научних истраживања и постигнућа.

Приликом приређивања за основицу смо имали наше капитално тројезично издање Студеничког типика из 2018. године (Свети Сава, Студенички типик / Saint Sava, The Studenica Typikon / Святой Савва, Студеницкий типикон, Превод са српскословен- ског и текстолошке напомене М. Анђелковић, ур. М. Анђелковић, Т. Ракићевић, Манастир Студеница 2018) које смо саобразили новим преводилачким увидима у српскословенски текст и новим истраживањима грађе, а нарочито светописамским и другим изворима који су инкорпорирани у текст Типика.

Текст Студеничког типика на српском језику наш је превод Аверкијевог преписа из 1619. године, који је, према сопственом сведочењу – запису у књизи, у Горњој студеничкој испосници Светог Саве начинио директно са оригинала писаног Савином руком. Делећи судбину многих студеничких рукописних књига које се данас налазе по разним манастирима и збиркама, овај Аверкијев препис налази се у оквиру рукописне књиге Цароставник манастира Студенице, а чува се под сигнатуром IX H 8 (Š 10) у Шафариковој збирци Библиотеке Народног музеја у Прагу.

83173689 Sveti Sava – Studenički tipik

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.