Oblast: Ostalo
Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-519-1714
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Vizije, proročanstva i politika u Knjizi Otkrovenja

Službeni glasnik 2013 226 strana

odlična očuvanost

Knjiga Elejn Pejgels pruža istorijsko i političko tumačenje poslednje knjige Novog zaveta. Ona tvrdi da je Knjiga Otkrovenja prvobitno bila delo ratne književnosti, kriptični protest protiv Rimskog carstva, a ne samo proročka vizija poslednjih vremena.

Ključni argumenti

Ratna književnost: Pejgels tvrdi da je knjiga, koja se pripisuje „Jovanu sa Patmosa“, napisana oko 66-70. godine nove ere, tokom ili neposredno nakon Jevrejskog rata protiv Rima. Jovan, jevrejski prorok i izbeglica, koristio je kitnjaste, košmarne slike kao šifru za osudu Rimskog carstva i cara Nerona, koji je progonio hrišćane.

Politička alegorija: Monstruozne figure i dramatični sudovi u tekstu, poput „vavilonske bludnice“ i „broja zveri“ (za koje Pejgels primećuje da se većina naučnika slaže da predstavlja Neronovo carsko ime), bile su konkretne reference na stvarne političke entitete i događaje tog vremena.
Oružje za neslaganje i podelu: Iako je prvobitno bila krik patnje protiv rimskog ugnjetavanja, knjiga je kasnije usvojena od strane novonastalih pravoslavnih hrišćana kao oružje protiv unutrašnjih „jeretika“ i drugih neistomišljenika. Pejgels ističe kako su njene promenljive slike korišćene kroz istoriju od strane suprotstavljenih strana u raznim sukobima (npr. Američki građanski rat, Drugi svetski rat) da bi se tvrdilo da je nasilje božanski opravdano.

Uključivanje u kanon: Pejgels istražuje kako je Jovanova apokalipsa postala jedina apokaliptična knjiga uključena u kanon Novog zaveta, uprkos mnogim drugim takvim tekstovima koji su postojali u to vreme. Ona sugeriše da je možda izabrana zato što su njene vizije, koje se završavaju optimističnim „novim Jerusalimom“, privukle široku javnost i ponudile jasno obećanje božanske pravde i nade za progonjene.
Kontrast sa gnostičkim tekstovima: Kao istaknuti stručnjak za gnosticizam, Pejgels suprotstavlja Jovanovu viziju kosmičkog rata i „spasenih naspram prokletih“ drugim, univerzalnijim i duhovno disciplinovanijim „otkrivenjima“ pronađenim u tekstovima iz Nag Hamadija, koji su se uglavnom fokusirali na unutrašnje duhovne potrage, a ne na spoljašnji, nasilni sud.

Aktuelnost i relevantnost: Knjiga je poznata po svojoj aktuelnosti, istražujući korene verskog nasilja i kako ljudi na vlasti koriste takve tekstove da prisile na pokornost.
Uticaj: Značajna prednost knjige je njena demonstracija „nepredvidivosti apokaliptične politike“, pozivajući čitaoce da budu oprezni protiv korišćenja takvih vizija za nasilje nad drugima.

Pejgels je profesorka religije na Univerzitetu Prinston i dobro je poznata po svom nagrađivanom radu, uključujući i „Gnostička jevanđelja“.