ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx

Odgovor rimskoj propagandi, Siniša,
76 strana
Kao Nova
Fototipsko izdanje

Једно од најзначајнијих сведочанстава о страдању Српске православне цркве и српског народа од стране Ватикана без сумње је „Одговор римској пропаганди` који је издао часопис Србобран из Загреба, а који је штампан у „Српској штампарији` у Загребу 1896. године.

Часопис Србобран био је најутицајнији српски лист у Загребу, лист за политику, народну просвету и привреду. Поменути лист почео је да излази септембра 1884, а излазио је сваког уторка и недеље све до године 1914, како наводи покојни академик Дејан Медаковић, иначе рођени Загрепчанин.

Аутор текста потписује се као Синиша, а сам „Одговор римској пропаганди“ односи се на писмо Папе Леона XIII, насловљено као „Praeclara gratulationis“, датирано 20. јуном 1894, у коме позива словенске народе на јединство са римокатоличком црквом.

Папино писмо је на хрватски језик превео надбискуп врхобосански др. Јосип Стадлер, професор философије и теологије на Теолошком факултету у Загребу, упутивши га православним митрополитима Ђури Николајвићу у Сарајево и Николи Мандићу у Тузлу, уз позив да се сусретну римокатолички и правосалавни богослови.

У њему се наводе четири начела јединства цркава, а то су: сједињење у Духу по молитви, без обзира на народност коју не треба поистовећивати са верском припадношћу, као и да се приликом поимања јединства цркава морају разликовати битне појединости од оних које су небитне. Као последње се помиње неопходност богословског дијалога.

Православни митрополити никада нису одговорили на уручени позив, а сам надбискуп Стадлер, папски опуномоћеник по питању јединства Цркава, оснива католички часопис Balkan, са циљем промовисања ове идеје.

За уредника часописа именован је проф. др Александар Шандор Брешћански, хрватски саборски посланик, који је узео учешћа у буни против бана Куна Хедерварија (од 1883 - 1903 бан Хрватске, Славоније и Далмације), као устаник.

Како наводи господин Томо Вукшић, садашњи врхбосански надбискуп коадјутор, готово да у часопису Balkan није било ни једног чланка који се није тесно дотицао међусобних односа римокатоличке и православне цркве. Он, такође, сматра да су објављивани текстови, иако нису писани у духу данашњег екуменистичког дијалога, барем донекле поседовали тај дух.