Godina izdanja: 2024
ISBN: 978-86-82144-31-1
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Булгаков, Сергей Николаевич, 1871-1944 = Bulgakov, Sergej Nikolaevič, 1871-1944
Naslov Duhovni dnevnik / Sergej Bulgakov ; preveo sa ruskog Lazar Nešić
Jedinstveni naslov Дневник духовный. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2024
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2024 (Sopot : Slava)
Fizički opis 138 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Nešić, Lazar, 1985- (prevodilac)
Nešić, Lazar, 1985- (prevodilac)
Zbirka Alef ; ǂknj. ǂ151
(GK; broš.)
Napomene Prevod dela: Дневник духовный / Сергий Булгаков
Tiraž 200
Napomene i bibliografske reference uz tekst.

Sergej Nikolajevič Bulgakov rođen je 16. jula 1871. u Livnima, u porodici pravoslavnog sveštenika, iz loze u kojoj je svešteničko zvanje trajalo generacijama. Počeo je školovanje u teološkoj školi u Livnima, potom u Orelskom teološkom sjemeništu, ali ga je napustio usled duboke duhovne krize. Nakon toga završio je gimnaziju u Jeletsu i upisao Pravni fakultet Moskovskog univerziteta, gde se posvetio studijama političke ekonomije. U mladosti je bio privučen marksizmom i učestvovao u pokretu tzv. legalnih marksista, pišući radove iz oblasti ekonomije i filozofije. Ipak, vremenom se sve više udaljavao od materijalističkih shvatanja, okrećući se religijskim pitanjima i filozofiji.

Nakon revolucije 1917. ostao je u Rusiji, ali u složenom odnosu prema novoj vlasti. Godine 1922. bio je prognan na jednom od „filozofskih brodova“ i odlazi u emigraciju, prvo u Prag, a zatim u Pariz, gde je postao jedan od osnivača i vodećih profesora Teološkog instituta Svetog Sergija. Bulgakov se u emigraciji u potpunosti posvetio svešteničkom i profesorskom radu, razvijajući bogatu filozofsko-teološku misao. Najpoznatiji je po svojoj sofijologiji – učenju o božanskoj Mudrosti (Sophia) kao mostu između Boga i stvorenog sveta, ali i po spisima u kojima se bavi filozofijom, društvom i ekonomijom. Umro je 12. jula 1944. u Parizu.

Posebno značajan u njegovom opusu je Duhovni dnevnik, zbirka intimnih zapisa i molitava nastalih u emigraciji dvadesetih godina. U ovom delu Bulgakov prikazuje unutrašnje iskustvo života sveštenika u progonstvu: borbe sa sumnjama i malodušnošću, radost služenja liturgije i praznika, osećaj nostalgije za domovinom, kao i trenutke duhovne ekstaze. Dnevnik osvetljava njegovu pobožnost i ličnu vezanost za Presvetu Bogorodicu, ali i stalnu napetost između želje za duhovnim usponom i svakodnevnih iskušenja. U tim zapisima on pokazuje kako vera nije samo doktrina ili filozofija, već neprestana borba, molitva i traganje za Bogom. Duhovni dnevnik je zato dragoceno svedočanstvo o njegovoj ličnosti, jer omogućava da se njegove velike teološke ideje sagledaju u svetlu ličnog iskustva, unutrašnje borbe i egzistencijalne stvarnosti života u izgnanstvu.

MG57