Cena: |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) PostNet (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-9940-8948-3-2
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice - Milena N. Martinović
(monografija)
Kategorija: religija, pravoslavlje, Srpska pravoslavna crkva, Cetinje, Manastir rođenja presvete bogorodice
Isus Hrist, Hristos, Crna Gora
2023 godina
Masa: 3000 gr
Pismo ćirilica
Povez
tvrd sa zaštitnim omotom
Broj stranica
599 str.
ISBN 978-9940-8948-3-2
Dimenzije
31 cm
knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*
[kategorizacija stanja:
5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva
- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]
DODATNO UZ KNJIGU:
KNJIGA OD IZUZETNOG NAUČNOG I NACIONALNOG ZNAČAJA:
Manastirski rukopisi sa Cetinja nagrađeni kao blago srpskog nasleđa
(Autor: Saša Tošić)
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
Manastir Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju vekovima je svetionik duhovnosti i čuvar srpske kulturne baštine. Njegova bogata rukopisna zbirka, sačinjena od dragocenih knjiga koje svedoče o duhovnom životu i kulturnom nasleđu Crne Gore, sada je ponovo oživljena i dostupna zahvaljujući monografiji Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ova monografija, plod dugogodišnjeg predanog rada dr Milene Martinović, dobila je prestižno priznanje na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde je Mitropolija crnogorsko-primorska proglašena najboljim izdavačem iz dijaspore i regiona za 2024. godinu. Protojerej Aleksandar Lekić, koji je primio nagradu u ime Mitropolije, naglasio je da ovo delo ne samo da obnavlja svedočanstvo o prošlim vremenima, već i otvara vrata budućim generacijama koje će se napajati iz ovog izvora mudrosti i vere.
U obrazloženju žirija ističe se da monografija predstavlja „jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka“ i pruža detaljan prikaz rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo prenet u Cetinjski manastir. Takođe, autorka je sakupila podatke o knjigama koje su pripadale ovoj zbirci, a sada se nalaze u inostranim bibliotekama, čime je omogućeno sveobuhvatno razumevanje kulturnog života na prostoru Crne Gore tokom 16. i 17. veka.
Prof. dr Tatjana Subotin-Golubović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u svojoj recenziji ističe da je autorka prilikom rada pregledala sve cetinjske i pivske rukopise, ispravljajući i dopunjujući ranije studije o ovim dragocenostima. Zahvaljujući tome, knjiga pruža „bolji i sveobuhvatniji uvid u aktivnost prepisivačkih centara na teritoriji Crne Gore u vreme po obnovi rada Pećke patrijaršije (1557).“
Dr Martinović je primenila metodologiju koja se koristi u Narodnoj biblioteci Srbije, postavljajući visoke standarde u istraživanju. Upravo zbog toga, njena knjiga je okarakterisana kao delo „od izuzetnog naučnog i nacionalnog značaja“, jer rezultati njenog rada pružaju dublje razumevanje srednjovekovne crnogorske kulture i doprinose očuvanju srpske duhovne baštine.
***
Knjiga dr Milene Martinović ”Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju” izašla iz štampe
U izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske nedavno je iz štampe izašlo veoma značajno djelo ”Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju” čiji je autor arheograf i konzervator, dr Milena Martinović.
Ovo djelo je dopuna istoimene doktorske disertacije autora, odbranjene na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2016. godine, a sama ideja o dubljem naučno-istraživačkom radu na ovu temu potiče od davnašnjeg predloga blaženopočivšeg igumana cetinjskog, arhimandrita Luke (Anića).
-Doktorat je objedinio jednu rukopisnu zbirku koja se nalazi u cetinjskom manastiru, o kojoj su i drugi naučni radnici pisali ali sporadično. Nikad to nije bila jedna cjelina. Ostajalo je vazda nešto nedorečeno, neobrađeno, tako da moja tema tadašnja koja je uzeta za doktorat je ustvari trebalo da opiše sve rukopise koji postoje u cetinjskom manastiru. Iz tog doktorata je izašla ova knjiga. Naravno, doktorat je školski rad, da kažemo, koji je prihvaćen i odbranjen, ali za objavljivanje knjige uvijek naravno imate sugestije mentora, profesora koji su bili u komisiji, i koji su mi tom prilikom dali sugestije da se malo više radi na istraživanju i same zbirke, a i rukopisa koji su nekada pripadali cetinjskom manastiru, a nalaze se u drugim bibliotekama u regionu, u drugim evropskim bibliotekama, u Rusiji itd. tako da to bude jedna zaokružena cjelina kad se tiče te rukopisne zbirke, ili uopšte, da se prikaže cetinjski manastir kao istinski rasadnik srpske kulture i srpske pismenosti od samog osnivanja manastira do dana današnjeg. Manastir koji je bio normalno sjedište Mitropolije. Ja sam sve te sugestije prihvatila i dugo sam radila, to su poslovi koji se dugo rade, ne mogu preko noći ako mislite temeljno nešto da završite, tako da sam eto Bogu hvala završila, – kaže dr Martinović za Radio ”Svetigora” ističući zahvalnost svima koji su pomogli da ova knjiga ugleda svjetlost dana.
-Za sve to treba da zahvalim i pokojnom ocu Luki(Aniću) jer ja sam počela kao konzervator volonterski da radim u manastiru, da sve te rukopise imam pod rukom u tehničkom smislu – da ih zaštitim, a onda je on meni jednom prilikom rekao:”Pa kad ih već štitiš zašto ih ne pročitaš?”. I tako sam počela. Imala sam kasnije i blagoslov Mitropolita Amfilohija, i njemu je to bilo značajno, i sad finiširala sam zahvaljujući Mitropolitu Joanikiju. Jednostavno, čovjek sam ne može ništa. Naravno, tu je i pomoć mentorke i arheografskog odjeljenja Narodne biblioteke Srbije, Viktora Savića – lektora. Ne možete sami. Morate imati neki tim za ovakav posao.
Zbirka rukopisnih knjiga i tumačenje zapisa svjedoči o tome koliko se i u teškim vremenima kroz koji je prolazio naš narod Srpska crkva brinula o kulturi i pismenosti.
-Kada se uđe u materiju, vidi se koliko je to bilo značajno za razvitak kulture u Crnoj Gori. To je ta naša kulturna baština. Pisana riječ, ne samo u cetinjskom manastiru, sve crkve i manastiri u Crnoj Gori, koji su da kažemo dio Srpske crkve u cjelini, svi su oni bili na istom zadatku, istu misiju su imali u svim srpskim prostorima – širenje pismenosti i kulture, i kad uđete u tu materiju tek tada vidite koliko je ustvari pored svih nedaća, koliko je ta misija bila jaka i opstala. Vidite koliko je kultura bila važna i kultura pamćenja, sjećanja, da se zna ko ste i što ste, i da to nikad ne zaboravite.
U zbirci koja sadrži 85 knjiga nalaze se sve važne bogoslužbene knjige, ali i najznačajnija duhovna literatura toga vremena.
-Sama zbirka nije samo iz cetinjskog manastira. Veći dio te zbirke, to mora da se kaže, je iz manastira Pive. U to vrijeme kada je formirana zbirka, 1885. godine, poslije oslobođenja, tadašnji knjaz Nikola Petrović je iz pivskog manastira donio 51 knjigu. Trideset i četiri naslova koja je svojevremeno evidentirao Vuksan, prvi koji je nešto pisao o toj zbirci, i ja sam kroz zapise ustanovila da nije samo 34 nego je više od pola zbirke pivskih rukopisa, kojima se takođe treba posvetiti pažnja. Svi najljepši i da kažemo najznačajniji rukopisi za našu kulturu i pismenost su iz tog manastira. Oni su preneseni u cetinjski manastir i tada sa postojećim rukopisima iz Cetinja i sa rukopisima koje je knjaz Nikola uzeo ili dobijao iz primorskih manastira formirana je ta zbirka od 84 rukopisa, to jest 85 koja je i dan danas sačuvana. To su rukopisi od 14. do kraja 18. vijeka. Ima i jedan rukopis koji je nastao u prvoj polovini 19. vijeka, manje značajan, ali opet je rukopis. Uglavnom su to knjige za bogoslužbene namjene: trebnici, molitvenici, Oktoih, Triod, Posni Triod, Cvjetni, Sintagma Matije Vlastara, Ljestvica Jovana Ljestvičnika, Armatol, sve moguće sadržine koje su neophodne Crkvi. One su ne samo po sadržaju već i po ljepoti ukrasa takođe karakteristične. Imamo i jedan rukopis koji je iz škole Hristifora Račanina. Sve što je bilo na prostoru nekadašnjih srpskih zemalja zastupljeno je u ovoj zbirci knjiga i u cetinjskom manastiru. Kasnije 1961. godine je iz Ostroga ovoj zbirci pridodat jedan jako značajan rukopis, a to je Mileševski panagirik ili Zlatoust. On je iz 14. vijeka. Pisan je na pergamentu. Nema nekih ukrasa, ali što se tiče srpske pismenosti jako je značajan za proučavanje, jer podržava staru tradiciju rukopisanja i ima dosta značaja za lingviste. Potom, Divoševo Jevanđelje iz manastira Podvrh, takođe je u zbirci cetinjskog manastira i takođe je pisano na pergamentu. Po ljepoti ukrasa je poslije Miroslavljevog Jevanđelja jedno od najljepših i najreprezentativnijih rukopisa. Eto, koliko je ta zbirka značajna i bogata i što se sve u manastiru čuva.
Knjiga je podijeljena na dva dijela. Dio koji se bavi proučavanjem istorijata i dio koji se odnosi na katalog zbirke. Martinović skreće pažnju na činjenicu da se prethodna istraživanja nisu bavila suštinski sadržajem spisa, već uglavnom njihovom iluminacijom i osnovni opisom, što govori o značaju njenog istraživanja koje se bavi upravo samom sadžinom rukopisa te važnim zapisima unutar njih.
-U tim rukopisima jedna dosta bitna stavka su zapisi ljudi priložnika, vladika iz toga vremena. Imate recimo rukopis u cetinjskoj zbirci, po tome se svojeručnom rukopisu zapisao vladika Romil 1559. godine. Vi znate znači za vladiku Romila npr. koji se zapisao i koji je sam prepisao tu knjigu. Pa onda imate i druge koji su se u Pivi potpisivali. Savatije Sokolović potonji Patrijarh recimo, koji je i priložio, ima zapis u jednom rukopisu njegovom šta je sve priložio prilikom osnivanja manastira Pive. To su jako bitni zapisi za proučavanje istorije. Čak i da se zna ko je sve prolazio tuda, ko je svraćao, čak i za neke istorijske događaje. Nekad su nam ti zapisi jedini ostali da znate ko je postojao tu, kad je to bilo, zapis i recimo o tome kad je crkva podignuta. Zbog toga je jako bilo bitno izvući te zapise. Vuksan je svojevremeno izvukao, ali ovo je sada detaljnije bilo novo čitanje i ako je negdje bila neka greška treba je popraviti jer svi griješimo. Čak je i Petar Momirović koji je recimo tu knjigu zadnju sa Ljupkom Vasiljev radio pa je napisao: ”Jednog dana kad bude bolja tehnologija, ovaj rukopis treba neko da uzme pa da se naprave fotografije, da se to može i vidjeti”. Ja sam dakle u tom drugom dijelu izvukla te sadržaje i zapise.
***
Рукописна збирка манастира Рођења пресвете Богородице на Цетињу данас обухвата 85 књиге. Збирка какву данас познајемо састоји се од двије независне цјелине. Прву чине рукописи који су од давнина припадали манастиру, а други дио чине 34 рукописа који су 1885. године пренијети на Цетиње из манастира Пиве. Из непознатих разлога, дио пивске збирке остао је у манастиру, те Пива данас посједује малу збирку од 8 рукописа. Рукописи који припадају Цетињском манастиру настајали су у дугом временском распону од XIII па све до краја XVIII вијека. Манастир je 1485. године подигао Иван Црнојевић; у њега је било пренијето сједиште Зетске митрополије којe је основао још Свети Сава приликом реорганизације епархија Српске цркве по добијању аутокефалности (1219). Манастир је од свог оснивања био не само вјерско, него и духовно средиште. У прилог овоме говори и чињеница да је у њему у периоду 1493- 1496. године радила прва јужнословенска штампарија у којој су се штампале књиге литургијске намјене (октоих, псалтир с последовањем, молитвеник, цвијетни триод). Упоредо са оснивањем манастира, започело је и формирање његове библиотеке, те су у прво вријеме рукописи били прикупљани из већ постојећих фондова, у првом реду из манастира са Скадарског језера. Сачувано је више података о преписивачкој активности која се у манастиру одвијала од тренутка његовог оснивања. Попис манастирских рукописа сачинио је епископ црногорски и приморски кир Рувим 1593. године и то је први поуздан податак о обиму и саставу манастирске библиотеке. Рувим је набројао 42 књиге...
The manuscript collection of the Monastery of the Nativity of Blessed Virgin Mary in Cetinje today includes 85 books. The collection such as it is today consists of two independent groups. The first group includes the manuscripts that have belonged to the monastery since the old days; the other group consists of 34 manuscripts which were transferred to Cetinje from the Piva Monastery in 1885. For unknown reasons, a part of the Piva collection has remained at the monastery and today Piva houses a small, 8-piece collection. The manuscripts in possession of the Cetinje Monastery were created over a long period of time: from the 13th to the late 18th century. The monastery was founded in 1485 by Ivan Crnojević and it became the seat of the Metropolitanate of Zeta, which was established by Saint Sava during his reorganization of the Serbian eparchies after the church had become autocephalous in 1219. Ever since its foundation, the monastery has served as both a religious and a spiritual center. This is illustrated by the fact that from 1493 to 1496 the monastery housed the first South Slavonic printing press which printed liturgical books (octoechos, psalter with suplements or posledovanje, prayer book, festal triodion). Immediately after the founding of the monastery, the formation of its library was begun; at first, manuscripts were collected from existing funds, primarily from the monasteries on Lake Skadar. Some information about the transcribing activities of the monastery, which began immediately after its establishment, has survived to this day. In 1593, the Bishop of Montenegro and the kir of the Littoral Ruvim made a catalogue of the monastery’s manuscripts and this is the first reliable evidence about the size and composition of the monastery’s library. Ruvim’s list included 42 books...
***
Манастир Рођења Пресвете Богородице -- Рукописне књиге -- 13-19. в.
Црна Гора -- Културна историја -- 13-19. в.
***
UNOS: 250828
Šifra: KGS/SFR_balkon_