ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx

Čuvajte se da vas ko ne prevari: pravoslavlje na međi vekova
urednici Vladimir Dimitrijević i Jovan Srbulj

Beograd 2007g
625 strana

tvrd povez,omot

ODLIČNO očuvana, blago iskrivljena zbog lošeg stajanja na polici

Ovu knjigu su priredili Vladimir Dimitrijević i Jovan Srbulj. Dimitrijević (1969) je jedan od najmarljivijih hrišćanskih mislioca. Napisao je ili priredio preko sto knjiga. Te knjige pokrivaju široku tematsku oblast, od klasičnog bogoslovlja, preko liturgijske prakse, do svakodnevnih društvenih tema kao što su brak, obrazovanje, muzika, zabava, popularna «duhovnost» (od astrologije do okultizma). Dimitrijević je odlično upućen u klasičnu i savremenu hrišćansku literaturu. Iz te goleme građe on je u stanju da izabere najbolje tekstove i autore. Zajedno sa Jovanom Srbuljom, takođe vrednim urednikom i priređivačem, ovoga puta on je napravio izbor tekstova koji se odnose na «poslednja vremena».

Hrišćani veruju da će stvarni kraj istorije započeti stvaranjem svetskoga carstva, svetske totalitarne države. Drugi talas globalizacije, nakon 1989, kao da je najavio početak tog procesa. Hrišćani se različito odnose prema globalizaciji. Neki hrišćani, naročito oni koji se nalaze u središtu globalnog sistema – poput predsednika Buša i drugih «ponovno rođenih» - tome se raduju. Time se, navodno, ispunjava sveto Otkrovenje i ubrzava drugi Hristov dolazak. Štaviše, ti hrišćani sebe vide kao aktivno oruđe svetsko-istorijske Promisli, pošto obezbeđuju da se dogodi ono što mora da bude.

Drugi hrišćani pak, pogotovo oni koji uživaju izvesne koristi od svetskog sistema (poput običnog stanovnika EU), najčešće smatraju da taj proces ima i dobre i loše strane. Kako je čitav proces globalizacije ambivalentan, a pošto je za ove hrišćane ipak najvažnije lično spasenje, oni smatraju da se ne treba posebno uplitati u istoriju. Dovoljno je živeti ispravno i povremeno pomagati one najpotrebitije ličnim prilozima.

I konačno, treći hrišćani, poglavito oni sa periferije sistema (a tih je nekako i među hrišćanima najviše), veruju da Gospod želi da se što više ljudi spase. Da bi to moglo biti, što više ljudi mora najpre dobiti priliku da uopšte živi. Zato je dolazak Antihrista neophodno odložiti za što kasnija vremena, kako bi se istorija produžila. To se najbolje može postići aktivnim «zadržavanjem zla». Na jednoj strani, mora se lično odbiti učešće u nekom konkretnom zlu (tj. u grehu) i lično svedočiti ispravnost hrišćanske vere. Što više iskrenih hrišćana, to će i vreme Apokalipse nastupiti docnije. Na drugoj strani, potrebno je suprotstaviti se svetsko-istorijskim procesima koji uvećavaju sistem zla i pripremaju pozornicu za nastup najvećeg globalnog zločinca – Antihrista. Stvaranje totalitarne svetske države, za tradicionalističke hrišćane, jeste upravo priprema pozornice za taj najveći i poslednji globalni zločin. Postoje jasni znaci opasnosti od nastanka totalitarnog zločinačkog carstva. Zato hrišćani te znake treba da prepoznaju, kako bi mogli da pruže odgovarajući otpor.

Ova knjiga neposredno govori o tim znacima. Pod izgovorom borbe protiv «globalnog terorizma», stvara se globalna totalitarna vlast. Vlada SAD dala je sebi za pravo da može da otme i zatoči bilo kog čoveka na svetu, državljana bilo koje zemlje, samo ako je osumnjičen da je na neki način povezan sa terorizmom. Prilikom ispitivanja, kao što je to javnost već saznala, zarobljenici se podvrgavaju mučenju, zlostavljanju ili ponižavanju. Ispitivanja se vrše u Gvantanamu, eksteritorijalnoj vojnoj bazi SAD na Kubi, ili na američkim vojnim brodovima u eksteritorijalnim vodama, ili u američkim logorima u Iraku i Avganistanu. Ili, zarobljenici se prosto predaju u ruke islednicima u Maroku, Egiptu ili Jordanu koji nemaju nikakva ograničenja u korišćenju torture. «Mi ih ne prebijamo na mrtvo. Mi ih samo šaljemo u druge zemlje gde će ih isprebijati na mrtvo», cinično je prokomentarisao tu politiku jedan američki zvaničnik (337).

Kidnapovani ljudi nalaze se u pravnoj i informatinoj «crnoj rupi» (335). Njihova okolina ne zna gde se nalaze, a oni sami nemaju kome da se obrate za pomoć i pravnu zaštitu. Tako se stvara čitav sistem logora za mučenje i zatočenje, istinski «globalni gulag» (302). U te logore šalju se ne samo stranci, već i američki državljani za koje se sumnja da su tzv. neprijateljski borci. Za jednog od njih, Hose Padilju, viceadmiral Džejkobi je izjavio da mu se ne može omogućiti javno suđenje samo zato što bi mogao da otkrije «metode» kojima je bio podvrgnut prilikom ispitivanja (335). U planu je čak i donošenje zakona po kojem bi svaki Amerikanac, za kojeg se posumnja da «podržava» terorizam, mogao izgubiti državljanstvo, nakon čega bi se odmah mogao tajno uhapsiti i prebaciti na globalni «Arhipelag gulag» (336).

Zastrašivanje ljudi mogućnošću da jednog dana jednostavno nestanu, samo ukoliko neki američki službenik na njih posumnja, nije jedini izvor globalnog terora. Čovečanstvo je na pragu «haj-tek totalitarizma» (324), tehnološke revolucije u praćenju i prisluškivanju ljudi širom planete. Reč je, najpre, o pravljenju opsežnih baza podataka o svakodnevnom ponašanju ljudi – njihovom kretanju, kupovini, zdravlju, čitanju, religiji... Čipovanje ličnih dokumenata omogućiće objedinjavanje i proširenje tih baza podataka, što je samo uvod u čipovanje ljudi. Trenutno se promovišu ugradni čipovi veličine zrna pirinča, koji omogućavaju lakše novčane transakcije (recimo, u ekskluziovnim klubovima), lakše praćenje zdravstvenog stanja srčanih bolesnika, lakši nadzor nad neposlušnom decom, ili lakše obezbeđenje bogatih ljudi koje bi neko mogao da otme (346-7). U sledećem koraku, svi zaposleni u nekoj firmi mogli bi biti obavezani da uz sebe, iz razloga bezbednosti ili komunikacije, moraju imaju neki aktivni čip. Ako bi se ova praksa dovoljno raširila, posle izvesnog vremena, sve kategorije stanovništva praktično bi bile elektronski «pokrivene». Time bi nadzor nad ponašanjem i kretanjem ljudi postao totalan. Totalitarni potencijali ovakvog sistema praktično bi bili neograničeni.

Još jedan znak opasnosti za tradicionalne hrišćane jeste širenje ideologije antihumanističkog pseudo-ekologizma. Reč je o osećaju moralne superiornosti onih najbogatijih i najmoćnijih na Zapadu nad prikraćenim delovima čovečanstva na Istoku i na Jugu. Ta ideologija je usredsređena u duhovnom pokretu u kojem su, svesno ili nesvesno, mnogi intelektualci i pripadnici srednje klase u SAD i u EU. Pokret se zove Novo doba ( New Age) i svojevrsna je mešavina istočnjačkog misticizma i ekologije