ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxx

Pravoslavna crkva i rimokatolicizam : zbornik
Od dogmatike do asketike

priredio Vladimir Dimitrijević

LIO 2002 424 strane

ODLIČNO stanje

Пред читаоцем је други том зборника о Православљу и римокатолицизму. Први, под насловом `Истина је једна - Свети Оци Православне Цркве о римокатолицизму` (Лио, Горњи Милановац 2001.), изнео је погледе Отаца и Учитеља Цркве на папизам и западну духовност; овај други наставља у том правцу, доносећи истраживања савремених аутора.

У последње време, екуменизам је престао да буде помодарство и постао начин мишљења и живота многих. Догматске разлике између православног Хришћанства и римокатолицизма се минимизирају, а поједини црквени делатници за Ватикан користе појам `цркве сестре` (који је до сада био резервисан само за Помесне Православне Цркве.) Тврди се чак да су Исток и Запад, без обзира на различиту догматику и духопне традиције, `два плућна крила Европе`. Да ли је баш тако?

Питање није само у догматици (мада је она основа свега). Питање је у начину молитве, општења са Богом, у идеалу светости. Ћакон Андреј Курајев је потпуно у праву кад упозорава на утопичност екуменизма: `Када би се религија сводила на догматику, било би могуће приморати групе стручњака- богослова на сагласности око тумачења текстова Еванђеља. Али начини молитве и ликови `унутрашњих људи` не могу се изменити примањем `експертског консензуса` . Реч се оповргава речју, али шта ће оповргнути живот, питао се Свети Григорије Палама! .. .! Мени није јасно зашто световна штампа даје највише комплименте немачкој црквеној Реформи, немачком протесту против латинства, а сматра скоро срамним аналогну побуну Грка скоро пола миленијума раније? Зашто је устанак Немаца - протестаната против папе нешто `прогресивно` и `демократски`, а слична позиција Грка и Руса нешто за осуду? Зашто од протестаната нико не тражи да се сједине с католицима? Зашто се тај унионални притисак врши само на православце? Зашто у свету у коме су речи `независност` и `аутохтоност` у најширој употреби независност православља од Запада изгледа као дефектност? Значи, има неке дволичности у тој секуларној унионистичкој пропаганди` (А. Курајев: `Традиција. Догмат. Обред`, Москва - Клин 1995.) Дакле:

1. Православље и римокатолицизам су два различита духовна искуства, две потпуно различите догматике, аскетике, етике; циљ ове књиге је да то покаже;
2. Дијалог између православних и римокатолика може се и мора водити само на основу Истине, Богом откривене и објављене, а не на основу измислица људског разума и узимања жељеног за истину (Енглези би рекли: `wishful1 thinking`);
3. Разлике између Православних и римокатолика нису разлог за верску нетрпељивост и мржњу; истински православни Хришћани таква осећања никад нису гајили ни према коме;
4. Настојавање на томе да је само Православље - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква коју је Бог основао, и да других цркава нема (осим у социолошком смислу) није плод фанатизма, него Божанског Откривења;
5. За православне је веома битно да друге вере упознају из озбиљних извора, а не да по `чувењу` говоре о томе шта нас спаја, а шта нас раздваја; нарочито је Србима то потребно, јер су они склони `кафанском свезнању” и бусању у прса припите самоуверености (`Шта ће нам те књиге о католицима? Знамо ми ко су католици!` А, У ствари, не знамо.)