ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Oblast: religija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prema američkim neognostičarima, fizičarima, biolozima, kosmolozima, danas čak “doslovce” nauka protivreči pozitivizmu nasleđenom iz 19. veka.

Fizika, astronomija, biologija 19. veka, kao nauke o stvarima koje se postupno određuju jedne drugima, predstavljale su tek praistoriju nauke. Sigurno, dobar metod je bio tu, ali pravi svet nauke još nije bio otkriven. Nauka u pravom smislu reči počinje tek u 20. veku sa Plankovom [Planck] mikro-fizikom, Ajnštajnovom [Einstein] kosmologijom, embriologijom i uporednom etologijom, opštom teorijom kontinuiteta koja zamenjuje teoriju klasične kauzalnosti.

Veoma zlosrećno ili vrlo glupo, filozofije i religije, “suviše zagrijane” svojim pokušajima pripajanja nauke – ili pre praistorije nauke – odriču je se baš u trenutku u kome nauka, izašla iz svoje praistorije, ulazi u fazu prave nauke i počinje da zaista upoznaje svet.

Pre 20. veka naučnik liči na kratkovidog nebeskog Putnika koji bi, s visine letećeg tanjira, i zainteresovan onim što zbrkano vidi od puteva i zemaljskih ulica, u Americi ili Evropi, opisivao ono što bi on nazivao ”fluid u kretanju”, ne razlikujući pešake od automobila, opisivao trenutna očvrsnuća tog fluida “u zgusnuću”, leti, pod vidljivim delovanjem temeprature, ili u pojedinim oblastima pod dejstvom zelene i crvene svetlosti i otkrivao bi zakone, koje bi smatrao fundamentalnim, tog fluida i njegovih ”očvrsnuća”.

Tek od 1900. Nebeski putnik je pokušao da proučava same jedinke, da razlikuje ljude od automobila, efekte kolizije i efekte trubljenja ili farova, ili punih oznaka. On razume, ili nazire, stvaranja ili organizacije prema kojima delaju svesne jedinke, razume njihove fabrike, njihove istraživačke biroe. On pre svega razume da je do tada, površno, video samo statičke efekte, a ne stvarna dejstva ili stvarna bića.

Njegovo najveće otkriće tada je da njegova sopstvena živa svest Kosmičkog putnika, delatna, žudeća, nije izuzetno i neobjašnjivo čudo u svetu u kome ima samo trenutnih fluida i zagušenja, već da je čitav svet sačinjen od svesnih jedinki, od integratora, od radnika, ili od delatnika, manje ili više mnogostranih i moćnih, manje ili više svrstanih u hijerarhiju, i da je sam svet, u svom jedinstvu, možda samo jedna Jedinka, jedan sveobuhvatajući Subjekt, Subjekt kome prostor i Vreme sačinjavaju pojavnost za sva druga bića, vazale velikog Sizerena...


odlično očuvana

LoK.4