ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016.
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Otac Tadej - duhovnik našeg vremena: Život i pouke / Vesna Nikčević

Drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje.


Cetinje 2016. Tvrd povez, ćirilica, 495 strana.
Knjiga je nekorišćena (nova).
K5


Među koricama knjige sabrane su pouke i opisan je život počivšeg staraca Tadeja.

Težak život predodredio je njegov dalji pug. Po izbijanju Drugog svetskog rata, starac Tadej je izbegao iz Peći i ponovo došao u manastir Rakovicu. Aprila 1947. godine starac Tadej se vraća u braničevsku eparhiju i postaje sabrat manastira Gornjak. Po želji patrijarha Gavrila Tadej se ponovo vraća u Pećku Patrijaršiju 1949. godine, i postaje njen namesnik.

Godine 1955. iz zdravstvenih razloga, po drugi put se vraća u braničevsku eparhiju. U ovoj eparhiji je bio privremeni paroh pečansko-klenovački i šapinske eparhije, a zatim od 1957. godine starcu Tadeju podijeljen je kanonski otpust za manastir Hilandar. Posle nepuna četiri meseca, starac Tadej je, voljom grčkih vlasti, vraćen iz Hilandara, sa Svete Gore u Srbiju. Tu je, privremeno, bio paroh bistrički, zatim starešina manastira Tuman. Sa ove dužnosti, po molbi 1962. godine premešten je za starešinu manastira Vitovnica. Na ovoj dužnosti je proveo deset godina, da bi najzad, kao paroh vlaškodolski, bio penzionisan, a zatim postavljen za starešinu manastira Pokajnica kod Velike Plane, pa za duhovnika manastira Tuman, a odatle po drugi put, za starešinu manastira Vitovnica. U čin arhimandrita proizveden je 1989. godine u manastiru Gornjak pred moštima kneza Lazara. Arhimandrit Tadej, vitovnički starac, upokojio se 13. aprila 2003. godine u Bačkoj Palanci, gdje je živio poslednjih godina svog života. Sahranjen je na manastirskom groblju u Vitovnici, bez svetske buke.

„Pogledajte one koji su u braku, a u brak su stupili bez blagoslova ili su bili prinuđeni na brak, takvi nemaju mira i uzaludna im je njihova ljubav. Vidite kolika je vlast i telesnih i duhovnih roditelja. Mnogo sam puta čuo da telesni i duhovni roditelji kažu upravo ono što će se sa decom kasnije zbivati. Jednom sam se začudio da su jedan otac i majka koji su pobožni, sina ubili svojim mislima”, reči su Oca Tadeja.

Nažalost, malo je onih koji svoje roditelje poštuju kao svetinju, mislio je on.

„Ja sam mnogo stradao jer sam često osuđivao svoga oca, misleći da malo vremena provodi sa svojom decom. Te moje misli su isplanirale moj život, i zbog njih sam mnogo stradao. Za vreme okupacije dva puta sam osuđivan na smrt. Pre nisam znao zašto je to tako, ali kad sam se otreznio vidio sam da sam ja taj koji je isplanirao svoj život. Isto tako je očigledno da se onima koji nose neiskazanu ljubav otvaraju svaka vrata. I tamo na ratištima, gde nema života, i tamo Gospod čudnim načinom čuva one koji imaju ljubav za roditelje, kako telesne, tako i duhovne. Vidite, kad bismo mi takvi bili ne bi stanje na zemlji bilo ovakvo. Sada moramo da se molimo, svi da se molimo i daće Gospod snage i pomoći”, reči su duhovnog starca Tadeja.