| Cena: | 
| Želi ovaj predmet: | 1 | 
| Stanje: | Nekorišćen | 
| Garancija: | Ne | 
| Isporuka: | Pošta  CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje  | 
                            
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja)  Pouzećem Lično  | 
                            
| Grad: | 
                                    Beograd-Vračar,  Beograd-Vračar  | 
                            
                                                                                        Godina izdanja: Ostalo
                                                                                                                        ISBN: Ostalo
                                                                                                                        Oblast: Pravoslavlje
                                                                                                                        Jezik: Srpski
                                                                                                                        Autor: Strani
                                                                                
                        Сергеј Јосифовић Фудељ није писао црквену историју XX века, али је био учесник њених догађаја. Судбина Цркве постала је његов живот. Он је доживео све: и револуцију, страшне и радосне године црквене управе патријарха Тихона, трагичну смутњу у Цркви и катакомбни црквени живот. Три пута је био у затвору, био је у прогонству с многим истакнутим посленицима, с многим мученицима. 
 
Упијао је дух тихе, прогањане руске светости у току целог свог живота, као пчела је сакупљао њене мрвице на црквеним пољима која су брзо нестајала. Његова дела су испуњена овим истинским духом и зато су данас толико драгоцена. Све што је писао Сергеј Јосифович пролазило је кроз огањ његовог духовног искуства и носи у себи сведочанство о духу времена и о Цркви. 
 
„Екуменистички покрет је по својој суштини пут у неизвесност. Ако постоји `Савет цркава`, то онда значи да до сада у историји никада није постојала Црква, тј. потире се како њено саздавање у првохришћанско време, тако и касније светоотачко учење о непрекинутом животу једне апостолске Цркве. `Савет Цркава` је `Савет неверовања у Цркву` или, како је говорио Хомјаков, `привид јединства`.` 
 
Он је још говорио: „Црква није држава, и зато не може допустити условно сједињење... Црква није хармонија раногласја... У десетак различитих хришћанстава, који делују заједно, човечанство би, с пуним правом, препознало само њихову свест о својој немоћи и замаскирани скептицизам.“ 
 
(стр. 100, илустровано)