Jezik: Ostalo
Godina izdanja: 1959
ISBN: 56785978
Oblast: Pravoslavlje
Autor: Strani

Novi zavet pravoslavni na staroslovenskom/crkvenoslovenskom
THE NEW TESTAMENT IN SLAVONIC
United Bible Societies 1959
Printed in Great Britain
fototipija originala
tvrdi šiveni povez
odlično očuvana kao nova
izuzetno retko u ponudi

Crkvenoslovenski jezik (crksl. славе́нскїй ѧ҆зы́къ; poznat i kao novocrkvenoslovenski jezik) je liturgijski jezik u slovenskim pravoslavnim crkvama. Crkvenoslovenski se počeo upotrebljavati nakon misija Ćirila i Metodija i sve do modernog doba je bio najvažniji slovenski književni jezik. Jezik u onom obliku u kojem je stvoren za vreme Ćirila i Metodija naziva se kanonski crkvenoslovenski jezik. Danas je u svim slovenskim pravoslavnim crkvama u upotrebi ruska redakcija crkvenoslovenskog jezika. Zbog nedostatka štamparija i turske okupacije balkanski narodi uvoze ruske bogoslužbene knjige koje su i danas u upotrebi. Do kraja 18. veka ruske knjige su zamenile „ srbuljske“ . Izgovor ruske redakcije crkvenoslovenskog varira, te se u SPC čita sa srpskim akcenatskim sistemom, u Makedoniji se jat izgovara kao e itd.


Прва српска Библија Атанасија Ивановића Стоиковића (објавило је Руско библијско друштво из Санкт Петербурга, 1824) није написана на народном језику, већ је мешавина црквенословенског и српског.

Превод Новог завета на српски језик направио је Вук Стефановић Караџић, оснивач модерне српске књижевности, а објавио га је у Бечу 1847. године. Стари завет превео је Вуков ученик Ђуро Даничић и издао га у Београду 1868. године.

Црквенословенски је словенски свети језик који користи Православна црква у Бугарској, Русији, Белорусији, Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Украјини, Пољској, Чешка и Словачка, Словенија и Хрватска. Језик се такође појављује у службама америчке Карпатско-руске православне епархије и повремено у службама православне цркве у Америци. Такође су га користиле православне цркве у румунским земљама до касног 17. и почетком 18. века, као и римокатолички Хрвати у раном средњем веку. Такође је заједнички користе гркокатоличке цркве, које су под римском заједницом, у словенским земљама, на пример хрватски, словачки и русински гркокатолички народ, као и Римокатоличка црква .