ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd
Predgovor: jeromonah Amfilohije
Prevod: protojerej-stavrofor Živan M. Marinković
Povez: broširan
Broj strana: 100
Sadržaj priložen na slikama.
Potpisana, manji obrisi presavijanja, vrlo dobro očuvana.

Od onoga što postoji ništa se ne razorava samo sobom, inače se u početku ne bi ni sastavljalo; jer ono što se razorava, razorava se suprotnim, prema tome ono što se ruši i raspada takve je prirode da se može razoriti. A što se može razoriti, to je složeno; složeno od mnogih častica. Dok duša, kao prosta, nesložena, ne sastoji se iz različitih delova, pa je prema tame netruležna, neraspadljiva i besmrtna. I još: duša ne umire, nego telo, čim se razluči od duše. Prema tome, ako bi duša bila pokretana telom, ona bi, po udaljenju ovog pokretača, morala da umre; ali ako duša pokreće telo, tim pre može da pokreće sebe samu; a kad ona ima moć da deluje sama sobom, ona će nesumnjivo živeti i posle smrti tela. Ali govoreći o besmrtnosti duše, ne može se strogo uzevši dokazati njena besmrtnost. Jer Onaj koji je duši podario nesloženost i prostotu, može sasvim i da uništi dušu, i to neđe protivurečiti njenoj prostoti; jer na isti način Onaj koji joj je podario moć samokretanja može i da zaustavi tu moć. Prema tome, dokaz besmrtnosti duše treba tražiti ne u samoj suštini njene prirode, nego u svojstvima njenog Premudrog i Pravosudnog Tvorca, koji joj je podario besmrtnu prirodu.

(K-133)