ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Dušan Dačić : MANASTIR JOŠANICA XIV vek , Izdanje 1979, drugo izdanje, str. 27.
Očuvanost 4-.
Manastir Jošanioca kod Jagodine.
Манастир Јошаница, недалеко од Јагодине, у подножју Црнога Врха, подигнут је у време кнеза Лазара. Легенда да је манастир Јошаница у вези са преподобним Јошом Синаитом (кога је у лову ранио кнез Лазар), монахом који се подвизавао у пећини испод брда Шареника вероватно је делом утемељена.

На основу остатака ктиторске композицције може се закључити да је ктитор био локални великаш који се пред крај живота замонашио.

Турски пописи бележе га 1521. и 1522. године као манастир Светога Николе. Средином 16. века у њему обитавају два калуђера. Старадао је крајем 17. столећа. Обновили су га 1786. године јеромонах Аксентије Теодоровић, прптппрезвитер Јован Поповић и кнезови Добросав и Бошко. У време аустро-турског рата Јошаницу су спалили Турци, а по завршетку овог рата, после Свиштовског мира 1791. године, почела је његова обнова. Манастир је поново страдао од истог непријатеља у Првом српском устанку. Током Другог српског устанка у Јошаници су се састали (1815) кнез Милош и владика Мелентије са великим везиром Марашли Али-пашом ради договора о миру. Због удела у ослободилачим ратовима, кнез Милош је овом манастиру 1832. године подарио три звона. Године 1851. манастир је обновљен и дограђена је припрата, а 1885, обновљени су манастирски конаци. У српско-турском рату1876/77. године, у конацима је била болница.

Манастирска црква је грађена у духу моравског градитељства. Основа је једнобродна и издужена са главним кубетом. Мало кубе налази се изнад пронаоса. Засведена је полуобличасим сводом. Због дотрајалости припрата је срушена 1946. године. Манастирски конаци подигнути су током 18. и 19. века.

Сачувани запис указује да је црква манастира Јошаницебила „измолована изнутра као Каленић и Љубостиња“. Овај живопис прекривен је малтером у 19. веку. Фрагменти старог фреско сликарства с почетка 15. века очувани су у олтарској апсиди и наосу цркве. У олтарском делу приказане су композиције: Поклоњење Агнецу и Богородица шира од небеса. У наосу је циклус Христових мука. Посебно се издваја сцена Молитва у Гетсиманском врту, насликана на јужном зиду.

Конзервација овог сликарства почела је 1969. године. Иконостас је сликао академски сликар Илија Димитријевић 1864. године. Са јужне стране Јошаничког храма налази се гробница породице кнеза Милоја Теодоровића, војводе левачког из времена Карађорђа.