ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Садржај

Бесконачни напредак: вапијућа лаж, на коју смо се навикли, 5
Крв, 9
Вертикална координата, 12
Људи воле да се смеју, 15
Кад бих знао датум своје будуће смрти, 18
Грожђе, а не гвожђе, 20
Незнање и равнодушност, 23
Шта у политици не припада само н>ој, 27
Увек или само у посту?, 30
Мисли о срећи, 33
Поетика матурске вечери, 36
Изненађујуће ствари око нас, 39
Није ваша ствар, 43
Правилне речи, 46
Прво код домаћина, 49
Религиозна генијалност, 52
Иза великих мушкараца, 56
Оно што се не чује у буци обичног дана, 60
Фил и кора, 63
Средњовековни човек, 66
Потреба за општењем, 70
Сагоревање, 73
Радујте се, развратници покајани, 77
Какви људи ми се свиђају, 80
Суд у Чикагу. Година 1924, 84
Претече Европске уније, 87
Један београдски утисак, 91
Велики брат или свевидеће око?, 94
Питање интелигенције, 99
Човек личи,
Град. Затвор у гирландама, 106
Демократске процедуре, 111
Војска краља мува, 117
У изградњи ковчега треба учествовати, 121
Индустрија спасавања од туге, 124
Благословена сложеност постојања, 128
Бог види, а ти се смиравај, 133
Свакодневна апологија поста, 136
Године зрелости, 141
Време пролази, 145
Време. наставак, 148
Јунак ћути (?), 152
Европа, 156
Задатак број један, 163
Знам — не знам, 168
Искорени грех из своје средине, 171
Исцелите се, душе лекара!, 174
Камен, папир, маказе, 178
Краљевство кривих огледала, 183
Ко коме помаже?, 186
Култура, 190
Волети људски, 195
Љубав и одговорност, 199
Љубав је поремећај, 202
Машина времена, 205
Молити се Богу и будити људе, 210
Престали смо да се молимо, 213
Инсекти, 216
Није то оно право, 222
Неекономски фактори економије, 227
Новости из Старог Рима, 231
О малим греховима и о малим добрим делима, 236
Брушење дијаманата, 240
Ослонци, 245
Одражена стварност, 249


БЕСКОНАЧНИ НАПРЕДАК: ВАПИЈУћА ЛАЖ, НА КОЈУ СМО СЕ НАВИКЛИ

„Индустријски раст је стао.” „Опадају приходи предузећа.” Овим фразама неки плаше обичне грађане као децу баба Рогом. Зато, без обзира да ли човек разуме или не разуме сву ову економску талмудистику с њеним „ликдвидностима” и „фјучерсима”, саме речи „опада”, „престаје да расте”, „постоји опасност од стагнације” страшно делују на ум обичног човека. Слично као звоно које звони на узбуну. Ако се нешто чује, значи да се нешто и десило. He зна се шта је да ли је непријатељ на вратима или гори амбар али се сигурно десило.

Све је то због тога што смо задојени злочиначком идејом о непрестаном напретку. Неприметно се увукла у нас с правом становника другоразредне епохе. Пили смо чај и гледали телевизију, жвакали смо сендвич и читали школски уџбеник; удисали смо ваздух и слушали радио. А за то време су се и чај, и сендвич, и ваздух напајали бунилом о бесконачном напретку, за који се могло чути на радију и телевизији, и којим су одисале књижице. Тако нам је, заједно с ваздухом и храном, ушло у крв убеђење да се свет постепено развија од горег ка бољем по строгој правој линији и нипошто другачије. И да су претходне генерадије људи, по дефиницији, биле глупље и несрећније од садашње. И да човечанство треба бескрајно да се развија, без падова и пауза. Наука, техника, врева, бука, пијаца, јурњава без предаха, вртоглавица од успеха и добити, профит, пораст ликвидности. Све нам је то у крви и подсвести.