Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-515-1965-2 978-86-80929-51-4
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

DEJAN MEDAKOVIĆ

OTKRIVANJE HILANDARA

Izdavač - Prometej, Novi Sad; Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin

Godina - 2022

442 strana

25 cm

Edicija - Dela Dejana Medakovića

ISBN - 978-86-515-1965-2 978-86-80929-51-4

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Uz ovo izdanje
Otkriće Hilandara
I razdoblje
II razdoblje
III razdoblje
IV razdoblje
V razdoblje
VI razdoblje
VII razdoblje
VIII razdoblje
Put u Hilandar
Vekovi Hilandara
Stara viđenja Hilandara
Stara i nova otkrivanja Hilandara
Istraživanje Hilandara
Zaboravljene vesti o manastiru Hilandaru
Drvorezna ikona Raspeća u manastiru Hilandaru
Reč uz Miroslavljevo jevanđelje
Dva pisma Save Hilandarca proti Stevi Dimitrijeviću
Pismo 1
Pismo 2
Manastir Hilandar u XVIII veku
I Veze manastira Hilandara i Karlovačke mitropolije u XVIII veku
II Veze manastira Hilandara s Bosnom i Hercegovinom
III Veze manastira hilandara s Dubrovačkom republikom, Bokom Kotorskom i Dalmacijom
IV Veze Hilandaraca sa ruskom državom
V Veze Hilandara sa Bugarima
VI Manastir Hilandar i narodno pesničko stvaranje
VII O duhovnoj kulturi u manastiru Hilandaru u XVIII veku
VIII O hilandarskom živopisu u XVIII veku
Prilog 1
Žefarović i Sveta Gora atoska
Čudo u Solunu
Pod Turcima, XVIII i XIX vek
Istorija
Duhovni život
Zbivanja u XIX veku
Savremeni Hilandar
Registar imena
Poreklo ilustracija
Beleška o piscu


`Iako je proslava osam vekova manastira Hilandara doista upečatljivo dokazala da je tematika vezana za ovo viševekovno duhovno središte srpskog naroda gotovo neiscrpna, smatrao sam korisnim i svojom obavezom da i sam priložim svoj skromni doprinos odazivajući se pozivu Odbora za obeležavanje ovog jubileja koji je i podstakao temu vezanu za šire nazvani naučni problem: „Otkriće Hilandara”. Upravo ova tema čini i okosnicu ove moje knjige. U njoj sam sabrao i neke druge ranije objavljene radove kao svedočanstvo mojih neprekidnih nastojanja da i sam doprinesem trajnoj obavezi naše nauke oko proučavanja ovog manastira čija je vekovna uloga nemerljiva u oblikovanju srpske duhovnosti. Ako sam u tome imalo uspeo, smatraću da sam ispunio svoj zadatak. Ovakva nada me je podstakla i ohrabrila da ovako sadržajno sklopljenu knjigu predam oceni naše javnosti.

Na kraju imam prijatnu dužnost da najtoplije zahvalim svima koji su se trudili oko objavljivanja ove knjige a posebno Odboru za obeležavanje osam vekova Hilandara i mom izdavaču Prometeju koji je i ovoga puta imao sluha da se založi za dela posvećena našoj duhovnoj baštini.

Akademik Dejan Medaković (Zagreb, 7. jul 1922 — Beograd, 1. jul 2008) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor, književnik i akademik. Medaković je bio predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (1998—2003), dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1971—1973), predsednik Vukove zadužbine u tri mandata kao i potpredsednik Srpske književne zadruge.

Tokom života objavio je ukupno 46 knjiga, od čega 21 knjigu na stručne teme. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada bilo na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku.

Predavao je po pozivu na više evropskih univerziteta i naučnih ustanova. Uz stručni rad, uporedo se uspešno bavio književnim stvaralaštvom i pisao poeziju, prozu, putopise.

Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoliko knjiga.

Prevođen je na mnoge jezike. Za svoje delo nagrađen je nizom međunarodnih i domaćih odlikovanja, nagrada i drugih priznanja.

U Medakovićevu čast 2008. godine ustanovljena je nagrada „Dejan Medaković”.

U kakvom istorijskom trenutku našega naroda stižu nas veliki vekovi ovog manastira? Opravdano se možemo pitati, kakve duhovne poruke smo kadri da iščitamo upravo danas, kada smo prinuđeni da preispitamo svoje postojanje u ovom sukobljivom svetu čije posledice snosimo sa tako mnogo ličnog i opšteg bola? Jer, celo naše nacionalno biće teško je ranjeno, ispresecana je njegova celovitost, oslabljena je biološka snaga, a nerešena pitanja koja odlažu i koče naše smirivanje prete novim nesrećama. U takvom neredu koji podstiče i umnožava tzv. „međunarodna pravda” i sama sazdana na sumnjivim osnovama, treba se okrenuti ne prema obmanama ovog verolomnog trenutka, već prema onim vrednostima koje je proveravalo vreme, a manastir Hilandar je o njihovoj uzvišenosti svedočio punih osam vekova.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Dimitrije Avramović Dragutin Anastasijević Arsenije Jovanović Šakabenta Atanasije Hilandarac Vasilije Barski Dimitrije Bogdanović Đurđe Bošković Barski Vasilije Ivan Vasiljevič Gerasim Radoslav Grujić Dinko Davidov Jovan Damaskin Danilo Arhimandrit Proiguman Danilo Aleksandar Deroko Vasilije Dimitrijević Vladika Stevan Dimitrijević Prota Nićifor Dučić Vojislav Đurić Hristofor Žefarović Mirjana Živojinović Jefrem Jovan Jovanović Episkop Bački Miodrag Jovanović Timotej Jovanović Vuk Stefanović Karadžić Nikodim Pavlovič Kondakov Mita Kostić Lazar Hrebeljanović Leonid Makarije Sofronije Malenović Marko Kraljević Kralj Milutin Lazar Mirković Kiril Mihailović Mihajlo Mihailo Mitropolit Pop Naidin Rastko Nemanjić Sveti Sava Pavle Nenadović Slobodan Nenadović Monah Nofit Dositej Obradović Mihailo Obrenović Zaharija Orfelin Visarion Pavlović Pajsije Partenije Pahomije Petar Aleksandrijski Petar Veliki Vladimir Petković Sreten Vićentije Popović Onufrije Popović Jelisej Radionovič Đorđe Radojičić Svetozar Radojčić Jovan Rajći Mojsije Mojsej Raojvić Jovan Rilski Dimitrije Ruvarac Sava Hilandarac Sevastijanov Ivanovič Sveti Mirotiočivi Simeon Stefan Nemaja Vasa Stajić Stanoje Stanojević Ljubomir Stojanović Stefan Stratimirović Teodor Stratilat Vladimir Ćorović Porfirije Uspenski