pregleda

Milosav Todorović - OBNOVA I IZGRADNJA CRKVE NA POLICI


Cena:
600 din
Stanje: Polovan sa vidljivim znacima korišćenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Beograd-Čukarica,
Beograd-Čukarica
Prodavac

drinos (10040)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 25540

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Milosav M. Todorović : OBNOVA I IZGRADNJA CRKVE SVETE TROJICE NA POLICI , Crkveni odbor Polica 2004, str. 110.
Polica ; Budimlje; Berane.
Sadržaj na slici.
Očuvanost 4-; ima manje pisanje na prvoj beloj strani.

Група села сјевероисточно од Будимље, смјештених као на великој полици, испруженој од џиновског брда Тифрана на западу, па до огранака планина Буковика и Турјака на истоку, назива се једним именом Полица.
Њој припада шест села. Одмах испод Тифрана је Драгосава. Село Маште је испод Драгосаве, близе путу који средином Полице пролази од Берана ка Рожајама преко Горњега Бихора. Бабино је сјеверније и граничи се са селом Љешницом, које не припада Полици. Горажде заузима централни дио Полице, с једне и друге стране поменутог пута. Источно од Горажда је Заграђе, које се пружа до Голога брда. Преко Голога брда је крајње поличко село Тмушиће.
Топоними Полица и Горажде помињу се још у вријеме постојања државе Зете, Гавро Скриванић у својој књизи о средњовјековним топонимима у Зети објавио је и мапу Зете и на њој су сјеверно од Скадра уписани топоними Полица и Горажде. Такође и др Павле Мијовић, у својој књизи Имена и називи из времена Зете, указује на ова два топонима.
Други неки полички топоними, поред Полице и Горажда, помињу се у врло драгоцјеној книзи Шудиковски поменик, који потиче из 17. вијека или нешто мало раније. Књига је спаљена приликом бомбардовања Народне библиотеке у Београду од стране Њемаца 6. априла 1941. године, али је, срећом, остао један већи извод са доста топонима са територије Горњега Полимља, па и са Полице. Данашње поличко село Драгосава назива се, на примјер: Драгав Село, Драгобиљ и Драгосав Село. Брдо Дуб између Горажда и Врбице зове се и данас онако како је у Поменику записано – Дуб. Заграђе исто тако. Љешница је уписана као Лесница, а Маште као Мацте. Засеок Јодоле уписан је као Оходоле, а Бабино као Пабино, итд.
Као што ће се видјети из даље излагања велики број топонима исти је или са малим разликама како у средњем вијеку тако и сада. То се особито види из Светостефанске повеље, којом се, на примјер, село Горажде дарива манастиру Бањска.
Полица је у вријеме Немањића била насељена српским живљем, који се касније у цјелини одселио пут Србије и преко Саве и Дунава. Исељавање је почело послије убиства будимског митрополита Пајсија од стране Турака 1648. године, а масовно докрајчено приликом сеобе 1690. године, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића из 1738., године, под вођством патријарха Арсенија Шакабенде.
Полица је једна већа мофорлошка цијелина, која се на сјевероистоку одваја од Бихора мањим кречњачким узвишењима и гребенима. Име је добила због положаја у односу на беранску котлину и долину ријеке Љешнице и села Љешнице са истим називом. Она има облик зарављене површи, између чијих су мањих или већих узвишења отвори како према беранској котлини тако и према Горњем Бихору.
Беранска котлина је нижа од Полице просјечно око 120 метара. Полица је пространа око 33 км2. Пружа се у правцу исток-југозапад око 7 км, а у правцу југ-сјевер око 5 км. По катастарским подацима Беранске општине Полица, са планином, обухвата 6117 хектара, 78 ари и 64 м2.
Висина дна Полице креће се од 780-920 метара. Она је веома валовита налик Шумадији, а њен рељеф карактеришу уобљени брежуљци и благе падине, између којих се гранају долинице различитих праваца. За разлику од других васојевићких села она више лици на неке предјеле Шумадије.
Дно Полице покривено је језерским седиментима. Бушотине које су послије Другог свјетског рата вршене ради истраживања угрља показују њихово распростирање и састав.

Knjige možete preuzeti: 1. Poštom - preporučena tiskovina ili paket, plaća se unapred na račun ili preko postneta. Poštarina je od 138 do 211 rsd za tiskovine , paketi od 200 do 400 rsd.
2. Poštom pouzećem, ova pošiljka se preuzima na šalteru pošte.

3. Postekspresom pouzećem. Poštarina je od 435 dinara pa naviše što zavisi od težine pošiljke.
4. Postekspresom posle uplate unapred, sami plaćate poštarinu pri prijemu od 350 rsd pa naviše, zavisi od težine.

- Ili lično na adresi prodavca Cerak Kadinjača ulica ili ispred obližnjeg Maksija u Jablaničkoj ulici.
- Takođe donosim knjige do Zelenog venca (ulaz u Mek) ili kod pošte u Zmaj Jovinoj u popodnevnim satima u preciznom terminu (osim nedelje).

Načini plaćanja:
- POSTNET UPLATA U POŠTI na ime prodavca i broj telefona.
- Uplata na račun: 205-9001005917386-97 NLB Komercijalna banka

--------------------------------------------------
- Knjige su korišćene ili antikvarne u dobrom stanju, ocena očuvanosti 3, 4, 5.
-------------------------------------------------------
- Ako šaljem knjigu na drugu adresu obavestite me odmah po kupovini a svakako pre uplate. Potrebno je da kupac ima preciznu adresu za prijem pošiljke, puno ime, tačan naziv ulice, broj kuće ili zgrade sa brojem stana. Ako se šalje na adresu firme navesti njen naziv.
-------------------------------------------------------------
Za inostranstvo šaljem manje pošiljke, plaća se unapred preko WU , MoneyGram ili Ria Money servisa ili preko međunarodne poštanske uputnice. Poštarina je od 20 evra pa naviše.

Ne šaljem pouzećem kupcima sa 0 ocena ili sa više negativnih.
-------------------------------------------------------------
Postoji problem sa slanjem knjiga na Kosovo i Metohiju pa bih molio kupce sa tog prostora da za sada ne kupuju knjige.

Katalog knjiga:
http://drinos.kupindo.com/kupindo

Predmet: 71673593
Milosav M. Todorović : OBNOVA I IZGRADNJA CRKVE SVETE TROJICE NA POLICI , Crkveni odbor Polica 2004, str. 110.
Polica ; Budimlje; Berane.
Sadržaj na slici.
Očuvanost 4-; ima manje pisanje na prvoj beloj strani.

Група села сјевероисточно од Будимље, смјештених као на великој полици, испруженој од џиновског брда Тифрана на западу, па до огранака планина Буковика и Турјака на истоку, назива се једним именом Полица.
Њој припада шест села. Одмах испод Тифрана је Драгосава. Село Маште је испод Драгосаве, близе путу који средином Полице пролази од Берана ка Рожајама преко Горњега Бихора. Бабино је сјеверније и граничи се са селом Љешницом, које не припада Полици. Горажде заузима централни дио Полице, с једне и друге стране поменутог пута. Источно од Горажда је Заграђе, које се пружа до Голога брда. Преко Голога брда је крајње поличко село Тмушиће.
Топоними Полица и Горажде помињу се још у вријеме постојања државе Зете, Гавро Скриванић у својој књизи о средњовјековним топонимима у Зети објавио је и мапу Зете и на њој су сјеверно од Скадра уписани топоними Полица и Горажде. Такође и др Павле Мијовић, у својој књизи Имена и називи из времена Зете, указује на ова два топонима.
Други неки полички топоними, поред Полице и Горажда, помињу се у врло драгоцјеној книзи Шудиковски поменик, који потиче из 17. вијека или нешто мало раније. Књига је спаљена приликом бомбардовања Народне библиотеке у Београду од стране Њемаца 6. априла 1941. године, али је, срећом, остао један већи извод са доста топонима са територије Горњега Полимља, па и са Полице. Данашње поличко село Драгосава назива се, на примјер: Драгав Село, Драгобиљ и Драгосав Село. Брдо Дуб између Горажда и Врбице зове се и данас онако како је у Поменику записано – Дуб. Заграђе исто тако. Љешница је уписана као Лесница, а Маште као Мацте. Засеок Јодоле уписан је као Оходоле, а Бабино као Пабино, итд.
Као што ће се видјети из даље излагања велики број топонима исти је или са малим разликама како у средњем вијеку тако и сада. То се особито види из Светостефанске повеље, којом се, на примјер, село Горажде дарива манастиру Бањска.
Полица је у вријеме Немањића била насељена српским живљем, који се касније у цјелини одселио пут Србије и преко Саве и Дунава. Исељавање је почело послије убиства будимског митрополита Пајсија од стране Турака 1648. године, а масовно докрајчено приликом сеобе 1690. године, под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића из 1738., године, под вођством патријарха Арсенија Шакабенде.
Полица је једна већа мофорлошка цијелина, која се на сјевероистоку одваја од Бихора мањим кречњачким узвишењима и гребенима. Име је добила због положаја у односу на беранску котлину и долину ријеке Љешнице и села Љешнице са истим називом. Она има облик зарављене површи, између чијих су мањих или већих узвишења отвори како према беранској котлини тако и према Горњем Бихору.
Беранска котлина је нижа од Полице просјечно око 120 метара. Полица је пространа око 33 км2. Пружа се у правцу исток-југозапад око 7 км, а у правцу југ-сјевер око 5 км. По катастарским подацима Беранске општине Полица, са планином, обухвата 6117 хектара, 78 ари и 64 м2.
Висина дна Полице креће се од 780-920 метара. Она је веома валовита налик Шумадији, а њен рељеф карактеришу уобљени брежуљци и благе падине, између којих се гранају долинице различитих праваца. За разлику од других васојевићких села она више лици на неке предјеле Шумадије.
Дно Полице покривено је језерским седиментима. Бушотине које су послије Другог свјетског рата вршене ради истраживања угрља показују њихово распростирање и састав.
71673593 Milosav Todorović - OBNOVA I IZGRADNJA CRKVE NA POLICI

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.