ISBN: Ostalo
Oblast: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju



Biblijske legende / Zenon Kosidovski ; [prevela Dušanka Perović]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1989
Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 530 str., [20] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Perović, Dušanka
Prevod dela: Opowieści biblijne / Zenon Kosidowski
Str. 523: Napomena / D. P.
Bibliografija: str. 519-522.
Predmetne odrednice
Sveto pismo – Tumačenja

`Moje knjige obično se svrstavaju u kategoriju naučno-popularne literature. Ne podcenjujući nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije sežu dalje. Možda san u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetničku građu jednostavno izabrao naučna dostignuća. Oduševljavaju me otkrića, ali još više sam pronalazač kao čovek, njegov trud, njegov napor i dramatičan događaj na putu do istine, njegovi uspesi koje često postiže po cenu zdravlja i života.

Šta, naime, može biti zanosnije od tog dugog niza tihih istraživača, genijalnih i plemenitih čudaka ili nesebičnih avanturista žednih znanja, koji su uprkos svemu rušili predrasudu za predrasudom i puštali sve više svetlosti u naše zamračene glave. Njihovo stradalništvo i njihovi trijumfi - to su valjda
najčudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije poštedela i ne Štedi nas, oni su u suštini jedina afirmacija i opravdanje našeg ovozemaljskog života. Parafrazirajući Stendala, moglo bi se reći da bi čovečanstvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepušten neobuzdanoj vodenoj stihiji.

Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek činio tražeći upravo tu afirmaciju života, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tražio sam čoveka koji je obimajući se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, išao napred ka svetlim horizontima bitisanja, Praćenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleća - to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pećinskog čoveka do pronalazača atoma i tajni kosmosa.

U toj perspektivi deo od velikog značaja čini upravo Stari zavet. On je hiljadama vlakana protkao našu kulturu, pod njegovim uticajima obrazovala se naša pokoljenja, naš jezik i naši običaji.

A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadržajem. Starije pokoljenje pamti izvođene fragmente, dok današnji naraštaj odgajan u laičkom duhu, valjda ništa ne zna o Bibliji. Stari prevodi, pa čak i neki savremeni, svojim arhaičnim jezikom ne podstiču prosečnog čoveka na čitanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mišljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa. Međutim, zahvaljujući nauci izvršen je proces reevaluacije Bibiije kao svetovnog dokumenta koji sadrži veliku količinu istorijskih podataka. Počeci sistematskih istraživanja u toj oblasti, izuzimajući ranije sporadične pokušaje, događaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u našim pogledima na Bibliju.`