ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

Епископ Атанасије: НА ПУТЕВИМА ОТАЦА прва књига
Издавач: ХРАСТ, Београд, 1991.год.
Меки повез, 275 страна, илустровано, ћирилица.
Одлично очувано.
`Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски. Бивши је епископ банатски (1991—1992). Један је од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.
Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије.
Библиографија
Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.
Предавања
Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.