ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba King, Stiven
Naslov Mračna kula. 3, Pustare / Stiven King ; prevod s engleskog Goran Skrobanja
Jedinstveni naslov Dark Tower. 3, The Wastelands. scc
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1995
Izdavanje i proizvodnja Beograd : IP Palladin, 1995 (Beograd : Art-grafik)
Fizički opis 409 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Skrobonja, Goran (prevodilac)
Zbirka ǂEdicija ǂKošmar. biblioteka horor književnosti ; ǂknj. ǂ5
Napomene Prevod dela: Dark Tower. 3, Wastelands / Stephen King

MRAČNA KULA III – PUSTARE

POSLEDNJI REVOLVERAŠ SE JOŠ VIŠE PRIMIČE MOĆNOJ I TAJANSTVENOJ MRAČNOJ KULI, KOJA STOJI U NEKSUSU VREMENA. ROLANDOVA NEOBIČNA ODISEJA SE NASTAVLJA.

Pustare pripovedaju o tri hodočasnika na licu Srednjeg sveta nekoliko meseci posle suočavanja kraj poslednjih vrata na plaži. Prešli su dobar deo puta dublje u kopno. Period odmora je pri kraju, a započeo je period učenja. Suzana uči da puca... Edi uči da rezbari... a revolveraš uči kako se gubi razum, deo po deo.
Treći nastavak sage o zagonetnom poslednjem revolverašu i njegovim saputnicima u potrazi za Mračnom kulom vodi protagoniste u svet pun fascinantnih pejzaža i čudesnih likova. Pustare su vrhunac Kingovog pripovedanja i kruna njegovog stvaralaštva. Nikome sem ovom velemajstoru pisane reči ne bi pošlo za rukom da sačini tako očaravajuću mešavinu SF-a, epske fantastike i horora. Njegovi likovi ispunjeni su životom i dišu zajedno sa čitaocem...

„Očaravajući humor, mnogo napetih trenutaka i scene apsolutnog užasa... “ – Publishers Weekly

Stiven Edvin King (engl. Stephen Edwin King, 21. septembar 1947) američki je pisac, scenarista, muzičar, kolumnista, glumac, filmski producent i reditelj. Njegove knjige su do sada prodate u preko 350 miliona primeraka, mnoge od kojih su adaptirane u igrane filmove, mini-serije, televizijske serije i stripove. King je objavio 61 roman (uključujući sedam pod pseudonimom Ričard Bakman) i šest nefiktivnih knjiga. Napisao je oko 200 kratkih priča, od kojih su mnoge objavljene u kolekcijama knjiga.
King je osvojio Nagradu Brema Stokera, Svetsku nagradu za fantastiku i nagradu Britanskog društva za fantastiku. Nacionalna fondacija za knjigu mu je 2003. godine doelila Nacionalnu nagradu za književnost. Takođe je dobio nagrade za svoj doprinos književnosti, na osnovu svog celokupnog opusa, kao što su Svetska nagrada za fantastiku za životno delo (2004) i Nagradu velemajstora, koju dodeljuju Pisci misterije u Americi (2007). King je 2015. godine nagrađen Nacionalnom medaljom za umetnost, koju dodeljuje Nacionalna zadužbina za umetnost SAD za svoj doprinos književnosti. King se smatra „kraljem horora”
Stiven King je rođen 21. septembra 1947. godine u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Mejn. Njegov otac, Donald Edvin King, bio je pomorski trgovac. Donald je rođen kao Donald Polok, ali je kasnije koristio prezime King. Stivenova majka bila je Neli Rut (rođena Pilsberi). Njegovi roditelji su se venčali 23. jula 1939. godine u Skarborou u Mejnu. Živeli su sa Donaldovom porodicom u Čikagu, a zatim su se preselili u Kroton na Hadsonu u Njujorku.
Porodica King vratila se u Mejn pred kraj Drugog svetskog rata, gde su živeli u skromnoj kući u Skarborou. Kada je Stiven imao dve godine, njegov otac je napustio porodicu. Stivenova majka je sama odgojila Stivena i njegovog starijeg brata Dejvida, a povremeno su imali velike finansijske probleme. Kada je Stiven imao jedanaest godina, njegova porodica se preselila u Daram, gde se njegova majka brinula o svojim roditeljima do njihove smrti. Zatim se zaposlila kao negovateljica u lokalnoj instituciji za mentalno zaostale osobe. King je vaspitan kao metodista, ali je tokom srednje škole izgubio veru u organizovanu religiju. Iako više nije religiozan, King ipak veruje u postojanje Boga.
Kao dijete, King je prisustvovao tragediji kada je njegovog prijatelja udario i ubio voz, iako se više ne seća ovog događaja. Porodica mu je rekla da je, kada je napustio kuću kako bi se igrao sa tim dečakom, ubrzo došao nazad bez reči i u šoku. Tek kasnije je porodica saznala za dečakovu smrt. Neki kritičari pretpostavljaju da je ovaj događaj psihološki inspirisao Kinga za neka njegova mračnija dela, ali to King ne spominje u svom memoaru O pisanju (2000).

MG P31 (N)