ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Joga - joga sutre - Patanjđali, Zoran Zec, Osho Rajneesh, IZREKE O JOGI &YOGA: ALFA I OMEGA 1-3: 390 str. 2440 din.
Maharishi Patanjali
Zoran Zec & Osho Rajneesh
Osho
JOGA: Alfa i omega
Knjiga 1
Prva od deset knjiga predavanja o Patanjđalijevim Joga sutrama,
održana od 25-XII-1973. do 10-V-1976. godine
Poglavlje 1
UVOĐENJE NA STAZU JOGE
25. decembar 1973.
A sada, o disciplini joge. 32 (I,1) 33
Joga je obustava aktivnosti uma. (I,2) 34
Onda je svedok utvrđen u sebi. (I,3) 35
U drugim stanjima, postoji identifikacija
sa modifikacijama uma. (I,4) 36
Patanjđali 37
Mi živimo u dubokoj iluziji - obmani o nadi, budućnosti, sutrašnjici. Niče je negde
rekao da čovek ne može živeti sa istinom; njemu trebaju snovi, trebaju mu obmane, potrebne
su mu laži da postoji. Niče je u pravu. Čovek kakav je sada ne može postojati sa istinom. Ovo
treba shvatiti vrlo duboko, jer bez razumevanja toga, ne može biti ulaska u istraživanje koje se
zove joga.
Um treba duboko razumeti - um kome trebaju laži, um kome trebaju obmane, um koji
ne može postojati sa realnim, um kome trebaju snovi. Vi ne sanjate samo noću. Čak i dok ste
budni, sanjate neprekidno. Možda gledate u mene, možda me slušate, ali struja sna teče unutra
u vama. Neprekidno um stvara snove, slike, fantazije.
Sada naučnici kažu da čovek može živeti bez spavanja, ali ne može živeti bez snova.
U davnim danima shvaćeno je da je spavanje potrebno, ali sada moderno istraživanje kaže
spavanje nije zaista nužno. Spavanje je potrebno samo da biste mogli sanjati. Ako vam nije
dozvoljeno da sanjate i dozvoljeno da spavate, nećete se ujutru osećati svežim, bodrim.
Osećaćete umor, kao da uopšte niste mogli spavati.
U noći ima perioda - perioda za duboko spavanje i perioda za sanjanje. Postoji ritam -
upravo kao dan i noć, postoji ritam. Onda faza sanjanja dođe, stoga sanjate. Posle toga
spavanje bez snova, onda opet sanjanje. Čitave noći se to odvija. Ako je vaše spavanje
ometano za vreme dok spavate duboko bez snova, ujutru nećete osećati da vam je išta
nedostajalo. Ali dok sanjate, ako je vaš san uznemiren onda ćete se ujutru osećati sasvim
umorni i iscrpljeni.
Sada se ovo može znati spolja. Ako neko spava, vi možete oceniti da li sanja ili spava.
Ako sanja, njegove oči će se neprestano kretati - kao da gleda nešto sa zatvorenim očima.
Kada on duboko spava, oči se neće kretati; one će ostati smirene. Dakle dok se vaše oči
pokreću, ako je vaše spavanje ometano ujutru ćete osećati umor. Onda kada se vaše oči ne
kreću, spavanje može biti ometano, i ujutru nećete osećati da vam išta nedostaje.
Mnogi istraživači su dokazali da se ljudski um hrani za vreme snova, san je nužan, i
san je totalna samoobmana. A to nije samo tokom noći; dok ste budni takođe isti obrazac
sledi; danju to čak možete primetiti. Ponekad će u umu ploviti san, ponekad neće biti snova.
Kada ima snova vi ćete činiti nešto, ali ćete biti odsutni. Unutra ćete biti okupirani. Na primer, vi ste ovde. Ako vaš um prolazi kroz stanje sanjanja, vi ćete slušati mene a da me
uopšte ne čujete, jer vaš um će biti okupiran unutra. Ako niste u stanju sanjanja, samo me
onda možete čuti.
Danju, noću, um nastavlja da se kreće od ne sanjanja do sna, onda od sna do ne
sanjanja. To je jedan unutrašnji ritam. Ne samo da mi svesno sanjamo, u životu mi takođe
projektujemo nade u budućnost.
Današnjica je gotovo uvek pakao. Vi možete produžavati to samo zbog nade koju ste
projektovali u budućnosti. Vi možete živeti danas zbog sutra. Nadate se da će se nešto sutra
dogoditi - neka vrata raja će se sutra otvoriti. Ona se nikada ne otvaraju danas, a kada sutra
dođe ono neće doći kao sutra, ono će doći kao danas, ali dotle vaš um se ponovo pomerio. Vi
nastavljate da se pokrećete ispred sebe; to je ono šta znači sanjanje. Vi niste jedno sa realnim,
onim što je u blizini, onim što je ovde i sada, vi ste negde drugde - krećete se unapred, skačete
napred.
A to sutra, ta budućnost, vi ste imenovali na tako mnogo načina. Ljudi to nazivaju
nebom, neki ljudi to zovu moksha (oslobođenje), ali to je uvek u budućnosti. Neko misli u
terminima bogatstva, ali to bogatstvo će biti u budućnosti. Neko misli u uslovima raja, a taj
raj će biti posle vaše smrti - daleko u budućnosti. Vi gubite svoju sadašnjost za ono što nije; to
je ono šta sanjanje znači. Vi ne možete biti ovde i sada. To izgleda da je teško, da se bude
upravo u trenutku.
Možete biti u prošlosti zato što je opet to sanjanje - sećanja, pamćenje stvari kojih
nema više, ili možete biti u budućnosti, koja je projekcija, koja je opet kreiranje nečega iz
prošlosti. Budućnost nije ništa do opet projektovana prošlost - mnogo živopisnija, mnogo
lepša, ali to je profinjena prošlost.
Ne možete misliti ni o čemu drugom nego o prošlosti. Budućnost nije ništa drugo do
ponovo projektovana prošlost, a obe nisu. Sadašnjost jeste, ali vi nikada niste u današnjici. To
je ono šta znači sanjanje. Niče je u pravu kada kaže da čovek ne može živeti sa istinom.
Njemu su potrebne laži, on živi kroz njih. Niče kaže da mi nastavljamo da govorimo da
želimo istinu, ali je niko ne želi. Naše takozvane istine nisu ništa do laži, lepe laži. Niko nije
spreman da vidi golu realnost.
Ovaj um ne može ući na stazu joge, jer joga označava metodologiju za otkrivanje
istine. Joga je metod da se dođe do nesanjajućeg uma. Joga je nauka da se bude u ovde i sada.
Joga znači da sada ste spremni da se ne krećete u budućnost. Joga znači da ste spremni sada
da se ne nadate, da ne iskačete napred iz vašeg bića. Joga znači sresti se s realnošću kakva
jeste.
Prema tome čovek može ući u jogu, ili na stazu joge, samo kada je totalno izigran i
frustriran od svog vlastitog uma kakav on jeste. Ako se još nadate da možete dobiti nešto kroz
svoj um, joga nije za vas. Potrebna je totalna frustracija - otkriće da ovaj um koji projektuje
jeste beskoristan, um koji se nada jeste besmislica, on ne vodi nigde. On jednostavno zatvara
vaše oči; on vas opija; on nikada ne dozvoljava realnosti da vam bude otkrivena. On vas brani
protiv realnosti.
Vaš um je opojno sredstvo, droga. On je protiv onoga što jeste. Stoga dok ne budete
totalno frustrirani sa svojim umom, sa svojim načinom postojanja, načinom na koji ste
egzistirali do sada, ako ga možete ostaviti bezuslovno, onda možete ući na stazu.
Mnogi su postali zainteresovani, ali vrlo mali broj ulazi jer vaše interesovanje može
biti samo radi vašeg uma. Vi se možda sada nadate, kroz jogu, da možete dobiti nešto, ako
motiv postizanja postoji - vi možete postati savršeni kroz jogu, možete postići blaženo stanje
savršenog postojanja, možete postati jedno s brahmanom, možete postići sat chit anandu. 38
Ovo može da bude uzrok zašto se interesujete za jogu. Ako je to slučaj onda ne može biti
susreta između vas i staze koja je joga. Onda ste vi sasvim protiv nje, krećete se u potpuno
suprotnoj dimenziji.
Joga znači da sada ne postoji nada, sada ne postoji budućnost, sada nema želja. Čovek
je spreman da zna šta jeste. Čovek nije zainteresovan za ono šta može biti, šta treba da bude, šta mora biti. Čovek nije zainteresovan! Čovek je zainteresovan samo za ono šta jeste, jer
samo realno može da vas oslobodi, samo realnost može da postane oslobođenje.
Potrebna je potpuna beznadežnost. Buddha je očajanje nazvao dukha. Ako ste zaista u
bedi, ne nadajte se, jer vaša nada će samo prolongirati jad. Vaša nada je opojno sredstvo.
Može vam pomoći samo da stignete do smrti i nigde više. Sve vaše nade mogu vas dovesti
samo do smrti. One tamo vode.
Postanite potpuno beznadežni - nema budućnosti, nema nade. Teško razumljivo.
Potrebna je odvažnost da se hrabro podnese realnost. Međutim, takav trenutak dolazi svakome
nekada. Svakom ljudskom biću dođe trenutak kada se oseća potpuno beznadežno. Dogodi mu
se apsolutna besmislenost. Kada on postane svestan da je beskorisno šta god da čini, gde god
da ide, to ne vodi nikuda, čitav život je bez značenja - iznenada nade ga ostavljaju, budućnost
napušta, i po prvi put vi ste usaglašeni sa sadašnjim, po prvi put ste licem u lice sa realnošću.
Dok taj trenutak ne dođe… vi možete nastaviti da radite asane, položaje; ali to nije
joga. Joga je okretanje unutra. To je totalan zaokret. Kada se ne krećete u budućnost, ne
krećete se prema prošlosti, onda započinjete da se krećete ka sebi - jer vaše bivanje je ovde i
sada, ono nije u budućnosti. Vi ste prisutni ovde i sada, vi možete ući u ovu realnost. Ali onda
um mora biti ovde.
Ovaj momenat je označen prvom Patanjđalijevom sutrom. Pre nego što započnemo
govoriti o prvoj sutri, nekoliko stvari treba razumeti. Prvo, joga nije religija - zapamtite to.
Joga nije hinduistička ili muhamedanska. Joga je čista nauka baš kao matematika, fizika ili
hemija. Fizika nije hrišćanska, fizika nije budistička. Ako su hrišćani otkrili zakone fizike,
onda kako fizika nije hrišćanska? Samo su slučajno hrišćani otkrili zakone fizike. Međutim
fizika ostaje upravo nauka. Joga je nauka - samo ju je slučajno otkrio hindus. Ona nije
hinduistička. To je čista matematika o unutrašnjem bivanju. Tako muhamedanac može biti
jogi, đain može biti jogi, hrišćanin može biti jogi, budista može biti jogi.
Joga je čista nauka, a Patanjđali je najveće ime što se tiče sveta joge. Taj čovek je
izuzetan. Po prvi put u istoriji čovečanstva ovaj čovek je doveo religiju do stanja nauke; on je
načinio religiju naukom, očevidnim zakonima; nikakva vera nije potrebna.
Zbog toga što takozvane religije trebaju verovanje, ne postoji druga razlika između
jedne religije i druge; razlika je samo u odnosu na verovanja. Muhamedanac ima određena
verovanja, hindu svakako druga, a hrišćanih nesumnjivo treća. Razlika je u verovanjima. Joga
nema ničega što se tiče verovanja; joga ne kaže da veruje ni u šta. Joga iskazuje iskustvo.
Upravo kao što nauka kazuje eksperimentom; joga govori iskustvom. Eksperiment i iskustvo
su oboje isti, njihova područja su različita. Eksperiment znači nešto što vi možete vršiti spolja;
a iskustvo označava nešto što vi možete činiti unutra. Iskustvo je jedan unutrašnji
eksperiment.
Nauka kaže; ne verujte, sumnjajte onoliko koliko možete. Inače takođe, nemojte da ne
verujete jer neverovanje je opet vrsta verovanja. Vi možete verovati u Boga, vi možete
verovati u koncept ne-Boga. Možete reći Bog postoji, sa fanatičnim gledištem, možete reći
sasvim suprotno, da Bog ne postoji s istim fanatizmom. Ateisti, teisti, svi su vernici, a vera
nije oblast za nauku. Nauka znači iskusiti nešto, ono što jeste; nije potrebna vera. Dakle,
druga stvar koju treba zapamtiti: Joga je egzistencijalna i eksperimentalna. Nikakva vera se
ne zahteva, nikakva vera nije potrebna - samo odvažnost da se iskusi. A to je ono što
nedostaje. Vi možete verovati lako jer u verovanju nećete biti preobraženi. Vera je nešto vama
dodato, nešto površno. Vaše biće se ne menja; vi ne prolazite kroz neku promenu. Možete biti
hindu, možete postati hrišćanin sledećeg dana. Jednostavno menjate Gitu za Bibliju. Možete
da je promenite za Kuran, međutim čovek koji je držao Gitu a sada drži Bibliju, ostaje isti. On
je promenio svoja verovanja. Verovanja su kao odeća. Ništa bitno se ne preobražava; vi ostajete isti. Analizirajte
hinduistu, ispitajte muhamedanca, unutra su oni isti. On odlazi u hram, muhamedanac mrzi
hram. Muhamedanac ide u džamiju a hinduista mrzi džamiju, ali iznutra oni su ista ljudska
bića.
Vera je laka jer se od vas ne zahteva zapravo da činite ništa - samo površinsko
doterivanje, dekorisanje, nešto što možete odložiti na stranu svakog momenta kada hoćete. Joga nije verovanje. Zbog toga je teška, naporna, ponekad izgleda nemoguća. To je jedan
egzistencijalni pristup. Vi ćete doći do istine, ali ne kroz veru, nego kroz svoje vlastito
iskustvo, kroz vašu vlastitu realizaciju. To znači da ćete morati potpuno da se promenite. Vaša
gledišta, vaš način života, vaš um, vaša psiha kakva jeste mora potpuno da se razbije. Nešto
novo mora da se stvori. Samo s tim novim vi ćete doći u kontakt s realnošću.
Dakle, joga je oboje, i smrt i život. Ovakvi kakvi jeste vi ćete morati umreti, a dok ne
umrete novo se ne može roditi. Novo je skriveno u vama. Vi ste samo seme za to, a seme
mora pasti dole, apsorbovano od zemlje. Seme mora da umre; samo onda novo će se pojaviti
iz vas. Vaša smrt vaš novi život. Joga je oboje: smrt i novo rođenje. Dok niste spremni da
umrete, ne možete biti rođeni. Dakle to nije pitanje promene verovanja.
Joga nije filozofija. Ja tvrdim to nije religija, kažem i: ”Nije filozofija. To nije nešto o
čemu možete razmišljati. To je nešto što morate biti; razmišljanje neće biti dovoljno.
Mišljenje se odvija u vašoj glavi. Ono nije zaista duboko u korenu vašeg bića; ono nije vaša
celokupnost. Ono je samo deo, funkcionalni deo; ono se može uvežbati. A vi možete da
rasuđujete logično, možete misliti racionalno, ali vaše srce će ostati isto. Vaše srce je vaš
najdublji centar, vaš glava je samo grana. Možete biti bez glave, ali ne možete biti bez srca.
Vaša glava nije osnovna.”
Joga se odnosi na vaše celokupno biće, s vašim korenom. Dakle sa Patanjđalijem mi
nećemo misliti, mozgati. Sa Patanjđalijem pokušaćemo da saznamo najviše zakone bivanja;
zakone transformacije postojanja, zakone kako umreti i kako se ponovo roditi, zakone novog
poretka postojanja. Zbog toga ja jogu nazivam naukom.
Patanjđali je izuzetan. On je prosvetljena osoba kao Buddha , kao Krišna, kao Hrist,
kao Mahavira, Muhamed, Zaratustra, ali je različit na jedan način. Niko od Bude, Krišne,
Mahavira, Zaratustre, Muhameda nema naučno gledište. Oni su veliki osnivači religija. Oni su
izmenili ceo obrazac ljudskog uma i njegovu strukturu, ali njihov pristup nije naučan.
Patanjđali je kao Ajnštajn u svetu Buddha . On je fenomen. On bi lako dobio
Nobelovu nagradu kao Ajnštajn, ili Bor, Maks Plank ili Hajzenberg. On ima isto gledište, isti
pristup strogog naučnog uma. On nije pesnik; Krišna je pesnik. On nije moralista; Mahavira je
moralista. On je u osnovi naučnik, koji razmišlja u terminima zakona. On je došao da izvede
apsolutne zakone ljudskog postojanja, najvišu radnu strukturu ljudskog uma i realnosti.
A ako sledite Patanjđalija, vi ćete saznati da je on tako tačan kao matematička
formula. Jednostavno činite ono šta on kaže i rezultat će se postići. Rezultat se garantovano
postiže; to je upravo kao dva plus dva, oni postaju četiri. To je baš kao kada zagrevate vodu
do 100 stepeni celzijusovih i ona isparava. Vera nije potrebna; jednostavno činite to i znate.
To je nešto što treba uraditi i znati. Zbog toga ja kažem ne postoji poređenje. Na ovoj zemlji
nikada nije postojao čovek kao Patanjđali.
Vi možete naći u Budinim govorima, poeziji - garantovano da je tamo. Mnogo puta
dok je Buddha izražavao sebe, on je postajao pesnik. Kraljevstvo ekstaze, područje najvišeg
saznavanja, takođe je lepo, iskušenje je tako veliko da se postane poetičan, lepota je takva,
blagoslov je takav, blaženstvo je takvo da čovek započinje da misli poetskim jezikom.
Međutim, Patanjđali se odupreo tome. Niko nije mogao da se odupre. Isus, Krišna,
Buddha , svi su postali pesnici. Sjaj, lepota, kada to bukne u vama, počećete da plešete, vi ćete
započeti da pevate. U tom stanju vi ste kao ljubavnik koji se zaljubio u čitav univerzum.
Patanjđali se odupreo tome. On nje koristio poeziju; nikada nije upotrebio ni jedan
pesnički simbol. Nije se bavio poezijom; nije govorio u terminima lepote. On je govorio samo
u matematičkim terminima. On je bio egzaktan, i dao vam je maksime (mudre izreke). Ove
maksime su samo naznake šta treba da se uradi. On nije buknuo u ekstazi; nije rekao stvari
koje se ne mogu reći; nije istraživao nemoguće. On je samo položio temelj, a ako sledite
temelj dospećete do vrha koji je iznad. On je strog matematičar - zapamtite to.
Prva sutra:
A sada, disciplina joge -
Atha joganushasanam