ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ezoterička filozofija Indije - J. C. Chatterji: 92 str. 806 din.
J. C. CHATTERJI
EZOTERIĈNA
FILOSOFIJA INDIJE
MISTIČNA PODUDARNOST
Dubok i osetljiv sadrţaj knjige bavi se fundamentalnim
zakonima univerzalne manifestacije. J. C. CHARTTEJI ih
ekstrahuje iz nekih aspekata Upaniš ada („Tajna nauka”
Bhagavad Gite), iz Samkhya-Karika i Tarka-Samgraha. Prvi
tekst (jedna ’filosofska’ poema), lišen je ezoteriĉne konotacije -
i zato pristupaĉniji ĉitaocu; drugi (stari tekst škole Samkhye),
takođe ’filosofska’ poema, iznosi jednim nedvosmislenim
jezikom - manje lakonskim od onog u ostalim tekstovima sutri
- naĉine oslobaĊanja koje se postiţe znanjem, ĉistim umom; na
kraju, Tarka-Samgraha, ontološki traktat koji pobija neke
budistiĉke ideje, ali koji deluje ’logiĉno’ onima koji se prvi put
susreću sa istoĉnjaĉkom misli.
Vaţno je reći da bez uvodnih, osnovnih znanja o filosofiji i
praksi Yoge, ĉitalac nailazi na mnoge nedoumice. Posle ĉitanja
stranica koje slede, on ni u kom sluĉaju neće ostati obeshrabren
- naprotiv. Nešto će ga na neobjašnjiv naĉin osvojiti i
fascinirati: postoji li, zaista, mistiĉna podudarnost između
njega, ĉoveka, i kosmosa?
I
O KONSTITUCIJI LJUDSKOG BI Ć A
Zapoĉinjemo veĉeras seriju predavanja u kojima ćemo
zanemariti govorniĉku veštinu i posvetiti se konciznom i
jednostavnom prouĉavanju. Namera nam je da pruţimo
elementarna uputstva i osnovne pojmove iz orijentalne
filosofije onima koji će poţeleti da se ozbiljnije pozabave ovim
studijama.
Pokušaćemo da objasnimo prirodu ĉoveka, mesto koje on
zauzima u univerzumu, šta je univerzum, i kako nastaje:
ukratko, tajnu i cilj ţivota; moţda će nam tada biti omogućeno
da bar naslutimo univerzalni zakon Bića.
Da bismo sve ovo mogli potpuno da razumemo, neophodno
je da prvo razumemo našu sopstvenu prirodu. Videćemo
odmah da nam je s one strane nas samih, u univerzumu,
poznato samo kretanje. ’Stvar po sebi’, kako je to nazvao Kant,
ne moţemo da spoznamo pomoću ĉula. Kad budemo
prouĉavali objekte koji nas okruţuju, videćemo da oni po sebi
nemaju apsolutno postojanje. Sve što vidimo ima samo
relativnu vrednost, a modifikacija te relativne vrednosti je
uslovljena našom percepcijom. Zbog toga se ne moţemo nadati
da ćemo upoznati zakonitosti svih stvari uz pomoć ĉula. Da bi
ovu zakonitost razumeo, ĉovek mora da poznaje sebe; to je ono
što su osetili svi uĉitelji iz svih krajeva sveta. Sigurno vam je
poznat stari sokratovski refren, Upoznaj samoga sebe, koji nam direktno preporuĉuje produbljivanje znanja o našoj sopstvenoj
prirodi. Upravo je to bila namera velikog uĉitelja, Hrista, kada
je zahtevao od svojih uĉenika da carstvo Boţje traţe u sebi
samima.
Samo nas ovaj okret ka samima sebi moţe dovesti do istine.
Tada ćemo videti da ĉovek u sebi sadrţi ne samo zajedniĉku
osnovu svih stvari, već i nevidljivu silu samog kosmosa; prvi
zakon se uvek manifestuje kao jedinstvena Celina. To je razlog
zašto ćete ĉak i u zrncu peska naći totalitet kosmiĉke energije,
mada u jednom opskurnom i duboko latentnom obliku.
Ali, kako se zrnce peska nalazi izvan našeg bića, bar u
uobiĉajenom znaĉenju reĉi, mi nećemo moći da razumemo
prirodu prouĉavajući zrnce peska. Postoji samo jedno što
možemo temeljito da proučimo: nas same. Kada budemo
spoznali sebe, spoznaćemo i kosmiĉku silu.
Upravo ću zbog toga poĉeti sa analizom ljudske prirode.
Pokušaću da vas, korak po korak, dovedem do onog intimnog
svetilišta koje se nalazi u srcu svakog. Zatim, kada budemo
razumeli ljudsku prirodu i naĉin njenog postojanja u razliĉitim
dimenzijama univerzuma, pokušaćemo da razumemo i sam
zakon univerzuma, prouĉavajući objekte koje zapaţamo; zatim
ćemo pokušati da razumemo kako neka stvar nastaje, ili,
teološkim reĉnikom, kako je došlo do kreacije; i, zbog toga,
umesto da primenjujemo alegorijski metod tako drag
teolozima, postupićemo koliko god je moguće nauĉno.
Na kraju ćemo prouĉavati mogućnosti ljudskog duha.
Pokušaćemo da otkrijemo kako ĉovek moţe ovde, na zemlji, da
proveri postojanje transcendentalnih realnosti; kako ĉak i u
ovom svetu moţe da nastane jedan Bog, jedan Hrist.
Ovo su pitanja koja ćemo prouĉavati jedno po jedno, poĉevši od analize ljudske prirode.