ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Paramhansa Jogananda
Autobiografija jednog jogija: 380 str. 2390 din.
U atomskom dobu jogu treba podučavati metodom kao što je metoda
Društva za samospoznaju, ili će oslobodilačka nauka opet ostati
ograničena na uzan krug odabranih. Naravno da bi bilo od neprocenjive
vrednosti kada bi svaki učenik kraj sebe mogao da ima gurua savršenog
u Božjoj mudrosti. Ali na svetu je mnogo “grešnika”, a malo svetaca.
Kako onda jogom pomoći velikom broju ljudi, ako ne tako što će im se
omogućiti da u svojim kućama proučavaju pisana upustva koja potiču
od pravih jogija.
Poglavlje 1.
Detinjstvo i roditelji
Jedna od odlika indijske kulture odvajkada je bila traganje za
najvišim istinama, kao i odnos između učenika i gurua, koji prati to
traganje. Moje traganje dovelo me je do hristolikog mudraca, za sva
vremena isklesanog savršenog života. On je bio jedan od najvećih
učitelja koji su istinsko bogatstvo Indije. U svakoj generaciji oni su se
pojavljivali kao bedemi koji štite zemlju od sudbine drevnog Egipta i
Vavilona.
Najranije moje uspomene zaokupljene su anahronizmima jedne
od prošlih inkarnacija - jasnim se}anjima na svoj pro{li život kada sam
bio jogi okru`en snegovima Himalaja. Takav bljesak iz prošlosti
omogućio mi je, nekom tajanstvenom povezanošću, pogled na moju
budućnost.
Jo{ se se}am poni`enja u bespomo}nom, ranom detinjstvu.
Svestan sam bio ogor~enja {to slobodno ne mogu ni da hodam niti da se
izra`avam. Kada sam shvatio svoju telesnu nemo} u meni se uzburkalo
more molitvi. Moj bogat ose}ajni `ivot mentalno se izra`avao re~ima
brojnih jezika, pa sam se postepeno navikao da slu{am slogove svog
bengalskog naroda. Varljiv je opseg de~jeg uma, koga odrasli smatraju
ograni~enim samo na igra~ke i prsti}e nogu!
Psihi~ko uzbu|enje i moje neposlu{no telo izazivali su u meni
mnogobrojne napade plakanja. Se}am se kako je moja bol u porodici
izazivala op{te zapepa{}enje. Navaljuje i gomila sre}nih uspomena, kao
{to su maj~ina milovanja, prvi poku{aji re~enica i teturavih koraka.
Takvi rani uspesi, koji se obi~no zaboravljaju, ipak predstavljaju osnovu
samopouzdanja. Nije jedinstven slu~aj da uspomene dose`u tako daleko
u pro{lost. Mnogobrojni jogiji su uspeli da ostanu neprekidno svesni ~ak
i prilikom dramati~nih prelaza iz “`ivota” u “smrt” i obrnuto. Kada bi
bili isklju~ivo telo, onda bi gubitak tela predstavljao kraj na{eg
identiteta. Me|utim, ako su proroci hiljadama godina govorili istinu,
onda smo u su{tini du{a, bestelesna i svuda prisutna. Premda neobi~na,
pojava jasnih uspomena iz detinjstva nije retka pojava. Putuju}i, slu{ao sam u raznim zemljama o vrlo ranim se}anjima na detinjstvo mnogih
istinoljubivih ljudi.
Ro|en sam 5. januara 1893. godine u Gorakhpuru, koji se
nalazi blizu Himalaja u severoisto~noj Indiji. Tamo sam proveo prvih
sedam godina svog `ivota. Bilo nas je osmoro dece; ~etiri de~aka i tri
devoj~ice. Ja, po imenu Mukunda Lal Go{ 3 bio sam ~etvrto dete i drugi
od sinova. Otac i majka su mi poticali iz bengalske kaste k{atrija 4 . Oboje
su bili blagosloveni svetom prirodom. Njihova dostojanstvena i mirna
ljubav nikada se nije izra`avala na frivolan na~in. Oko tog sredi{ta
savr{enog roditeljskog sklada okretalo se osam mladih `ivota.
Otac, Bhagabati ^aran Go{ je bio vrlo ozbiljan, ljubazan, a
ponekad i strog. Iako smo ga voleli ne`no, ipak smo se dr`ali na
odre|enoj po{tovanjem uslovljenoj distanci. Kao izvrstan matemati~ar i
logi~ar, uglavnom se rukovodio intelektom. Majka je zato bila kraljica
srca i u~ila nas je samo svojom ljubavlju. Nakon njene smrti, otac je
ispoljavao ne{to malo vi{e svoje do tada skrivene ne`nosti. Tada sam
zapa`ao da se njegov pogled ~esto preobra`ava u maj~in pogled.
Kao deca, uz majku, rano smo sklopili prijateljstvo sa svetim
spisima. Majka je promi{ljeno nalazila u Mahabharati i Ramajani 5
odgovaraju}e pri~e koje su ispunjavale zahteve discipline. U takvim
prilikama uz podu~avanje je zajedno i{lo i ka`njavanje.
U znak po{tovanja prema ocu, svako popodne prilikom
njegovog povratka ku}i, majka bi nas lepo i pa`ljivo obla~ila da bismo
mu iskazali dobrodo{licu. On je bio na polo`aju potpresednika u jednom
od velikih indijskih preduze}a, na `eleznici Bengal - Nagpur. Njegov
posao je zahtevao putovanja, pa smo tokom mog detinjstva `iveli u
raznim gradovima. Majka je bila {irokogruda prema na{im potrebama, a
i otac je bio dobrostivo raspolo`en, me|utim njegovo po{tovanje reda i
zakona protezalo se i na ku}ni bud`et. Jednom je majka, hrane}i
siromahe, tokom dve nedelje potro{ila vi{e od o~evog mese~nog
prihoda.
Otac joj je rekao: “Sve {to od tebe tra`im je da svoju milostinju
daje{ u razumnim granicama.” Za majku je taj odmereni ukor bio bolan,
pa je, ne rekav{i nam ni{ta o tom neslaganju, naru~ila ko~iju da se vrati
svojoj ku}i.