ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

ASPEKTI TANTRE - Phil Hine: 92 str.
ISTRAŽIVANJE MODERNE TANTRE
I
POSTAVLJANJE SCENE
Spomenite tantru većini ljudi i oni će stalno misliti
o seksualnoj magiji. Jednog dana sam čavrljao
preko telefona sa prijateljem iz Amerike i desilo se
da sam spomenu kako sam sada angažovan u
grupi koja izučava tantričku magiju. Moj prijatelj
je postao vrlo ohrabren i u nadahnutom tonu s
malo zaviisti je rekao kako je uvek želeo da nađe
grupu gde su ljudi voljni da se zajedno, jedni s
drugima, bave tantričkom magijom. Bio sam u
takvom pšoložaju da je alarmno vono počelo da
zvoni u mojoj glavi.
„Gledaj,“ rekao sam mu, „ja muislim na tantričku
magiju, a ne na grupni seks.“ „Oh,“ odgovorio je
moj prijatelj, nisam znao da postoji išta više u
tantri, nego što je grupni seks.“ Dakle, ova vrsta
reakcije nije netipična, čak i među, inače
iskusnim okultistima. Kroz nekoliko proteklih
godina, kad god bih spomenuo moje interesovanje
za tantru, često sam posmatrao kako se mentalni
menjači meljućik/kruneći/drobeći udaljuju, pošto
su vizualizovali izopačene seksualne položaje i
možda, neobične kombinacije. Da se misli o tantri
samo u terminima seksualnih rituala, jeste grubo
pojednoostavljivanje. U stvari, tantrizam je
kompletan magijski sistem u sebi, ugrađujući u
sebe široku raznovrsnost magijskih metoda i
metafizike.
Mnogi elementi tantričke magije su postali
apsorbovani u opštu magijsku nauku Zapada.
Takvi elementi uključuju takve koncepte, kao
kundalini, chakre, karma, yoga, itd. Koncepti kao
što s čakrem široko su preuzeti od spiritualista
novog doba, od kojih će mnogi biti užasnuti, ako
im se kaže da koreni ovih koncepata potiču iz
tantrizma.
Zašto tantra ima takvu reputaciju, pa se često
izbegava? Delimično se to dešava usled napora
evropskih istoričara, koji su pisali o indijskom
religijskom životu. Na primer Abbé Dubois koji je
autor prvobitnog rada o hindu životu, “Hindu
Manners, Customs and Ceremonies” (1807), pisao je
veoma
detaljno
o
„užasnim/odvratnim/
razvratima“ u „obožavanju shakti.“ Abbéov rad je
sadržao prvi detaljan prikaz orgijastičkog rituala,
koji je postao poznat kao „cakrapuja“ /krug-
obožavanja/, pa je njegova knjiga mnogo učinila
na određivanju evropske predstave kako su
hinduisti izopačeni. Abbéov opis obožavanja shakti,
prenošen je od autora do autora, pa još uvek daje
ton, boji neka moderna stanovišta o tantri. Slično
se i poštovani William Ward, pišući o čuvenim
tantričkim tekstovima, takvim kao što je yoni
tantra, povremeno vraćao asterisks-u dok je
opisivao: „...stvari previše odvratne, da bi ušle u
ljudske uši, koje je nemoguće otkriti hrišćanskoj
javnosti...“ Sredinom IXX stoleća, tantra je stekla
čari, koje je okružuju i danas – čari „zabranjenih ituala,“ „orgijastičkih ceremonija,“ i „orijentalnih
misterija.“
Od posebne važnosti za okultiste je uticaj takve
organizacije, kao što je Teozofsko Društvo i
hermetički red Zlatna Zora. Prva je, posebno bila
oruđe unošenja mnogih indijskih ezoteričkih
koncepata u zapadni okultizam, premda su ovi
koncepti bili stalno izobličavani u tom procesu.
Dobar primer ovoga je „izvrtanje“ ideja, (koje je
počelo sa teozofima, a nastavlja se čak i danas) o
chakrama. Većina ljudi, koji su sada vršili čitanje
magijskih tekstova, naišli su na chakre, pošto su
one postale jedan sasvim osnovni elemenat onoga
što je poznato kao zapadna ezoterijska tradicija.
Ustvari, so much so, većim delom uzeto je kao dato
/for granted/ zdravo za gotovo, tako da su chakre
postale stvarna, činjenična baza za egzistenciju.
Izvorni tantrički tekstovi, koji opisuju različite
sisteme chakri (neki opisuju šest, drugi sedam,
devet, ili čak jedanaest) koriste velikim delom
simbolički jezik i metaforu, a većinu od njih su
zapadni autori greškom uzeli bukvalno. Sir John
Woodroffe, u svojoj knjizi The Serpent Power, daje
primer ovoga, kada iznosi kritiku
C.W.Leadbeaterove knjige The Inner Life.
Leadbeater tvrdi da je izbrojao latice sahasrara
chakre i kaže da njihov broj nije 1000, kao što je
obično izloženo u tantričkim tekstovima, već ih ima
tačno 960. Woodroffe ističe kako indijska upotreba broja „hijadu“ jeste metafora za veliko mnoštvo, a
da nije tačan iznos latica. Leadbeater je načinio
grešku
zamenjujući
metaforičku
tvrdnju,
doslovnom tvrdnjom, što gradi besmislicu od ove
tvrdnje. Nesrećom, mnogi su takvi teozofski
pojmovi, kao što je ovaj, prenošeni iz knjige u
kljigu, pa je Pete Carroll jednom oštroumno
bocnuo, bez „ikakvog posredovanja mišljenja.“
Teozofsko društvo je uglavnom raširilo mišljenje
da je takozvana „tantrička staza leve ruke“ bila
jednaka kao „crna magija,“ i istoga je značenja,
usled preovladavanja seksualne gnoze. Za teozofe,
kao i za njihovu hrišćansku braću, in any sense/ni u
kakvom smislu, nije bilo načina da se seksualno
uživanje vidi kao „spiritualno.“ Treći izvor
opstrukcije, donekle je predubeđenje dela nekih
naučnika, kako evropskih tako i indijskih. Prema
nekima, a posebno onih, koji su pod uticajem
ortodoksnih hindu ili zapadnih ideja, tantra je bila
izvedena iz razređene atmosfere yoge i jedna je
vrsta njene degeneracije, u čaranje, alhemiju i
astrologiju. Ovo je netačno. Postoji sve više
dokaza, koji ukazuju na pojavljivanje tantre iz
rituala i zanimanja plemenskih ljudi. Sasvim rani
tantrički rukopis, Kubjika Tanbavi, koji se bavi
tantričkim ritualima, napisan je u VI stoleću i bavi
se rutualima grnčara. Iz praistorijskog perioda,
lonac je bio simbol boginje Velike Majke. Neki
naučnici veruju, kako se tantra pojavila iz
mešanja alhemije i zemljoradničke magije.