ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SAMADHI–jedinstvo svesti i postojanja – Ivan Antić 162 str.
UVOD
Postojanje i svest o postojanju sačinjavaju sve-što-
jeste i nije moguće ništa izvan toga. U svojoj suštini oni su
jedno, ali ispoljavaju se kao da su odvojeni, kao da su u
nekom odnosu, tako da odnos svesti i postojanja stvara i
omogućava spektar svega drugog, celu prirodu i sav kos-
mos. Njihov odnos je takav da cela priroda i sav kosmos
postoje kao težnja da se postojanje osvesti sebi samom u
svim mogućnostima. Sve-što-jeste ispoljava se kao sve-
što-može-da-bude. Naš um je samo činilac koji, kao priz-
ma, prelama jedinstvenu svetlost svesti na spektar sveg
postojanja. Izvan našeg uma postojanje i svest su jedno.
Odnos svesti i postojanja je u suštini svega, svih
pojava, stvari i događaja, ali ta suština nigde tako jasno ne
odražava svoju prirodu i složenost kao u čoveku i kroz
čoveka. U čoveku se svest i postojanje najjasnije razlikuju i
zato se samo u čoveku najjasnije spajaju u razumevanju i
smislu. Može se stoga reći da je suština čovekova da bude
u srži tog odnosa svesti i postojanja, da ga sprovodi i
razume, i da podnosi sav teret tog truda. Suština čovekova
je određena u svom odnosu prema postojanju, odnosno
prema suštini Bića. 1 Spolja se taj odnos izražava kao razvoj civilizacije, kulture i tehnike. Unutar čoveka spoj postoja-
nja i svesti izražava se najpre kao razvoj jezika i mišljenja,
a na kraju kao samospoznaja, bogospoznaja ili prosvetlje-
nje.
Postojanje i svest su u osnovi jedno, ali to jedno se
izražava kao suprotnost, kao postojanje i svest o postoja-
nju. Postojanje je uslovljeno sopstvenom uzročnošću, dok
je svest neuslovljena. Postojanje je jednostavno sve što
postoji na bilo koji način, dok je svest kao prostor koji
omogućava bilo čemu da postoji. Na taj način je svest
uvek iznad svakog postojanja i u suštini nezavisna od
svega, transcendentalna. Samo zahvaljujući svojoj tran-
scendentalnoj suštini svest omogućava spoznaju apsolut-
no svega što postoji. Samo zato što svest nadilazi postoja-
nje moguća je objektivna svest o postojanju. Svest je sama
spoznaja, sama transcendencija. Mogućnost za transcen-
denciju je suština svesti.
Čovek je veza između postojanja i svesti koja omo-
gućava postojanje. On ih spaja. Sva druga bića imaju samo
postojanje, manje ili više složeno, ali uvek uslovljeno svo-
jim ograničenjima, cela priroda i postoji na toj spontanoj
uzročnosti kojoj nije ni potrebna svest o sebi. Samo čovek
može da ima objektivnu svest o postojanju u svim oblici-
ma i mogućnostima, o celoj prirodi, i samim tim objektiv-
nu svest o sebi. Simbolika krsta dobro oslikava odnos pos-
tojanja i svesti. Horizontalna linija je postojanje u vreme-
nu, vertikalna linija je nadilaženje ili transcendencija tak-
vog postojanja vertikalnim uzdizanjem u svesti i razume-
vanju, nadilaženjem vremena i uzročnosti. To je krst koji
svaki čovek mora da nosi na ovom svetu. To je u suštini
diferencijacija svesti, odnosno razlučivanje šta sama svest
jeste. Može se konačno reči da upravo diferencijacija sves-
ti i postojanja ustanovljavaju samu svest i samo postoja-
nje.
Spajanje svesti i postojanja nije ništa drugo do sámo
razumevanje postojanja, osnova za um i kreativnost. Uvek
kada nešto razumemo mi smo spojili svest i postojanje. Uvek
kada smo nešto novo napravili, ispravili ili popravili, mi
smo spojili svest i postojanje. Tako je nastala sva duhovna i
materijalna kultura, sva civilizacija je posledica spajanja
svesti i postojanja kroz čoveka.
Naš um dela na osnovu percepcije, a percepcija pos-
toji radi ustanovljavanja. Mi stalno ustanovljavamo sve
što opažamo, sve što se zbiva, oko nas i u nama. Ustanov-
ljavanje je upravo čin spajanja svesti i postojanja.
Zapravo, ovde je naglasak na tome da čovek može da
ima objektivnu svest o sebi. Nema je u potpunosti i samim
rođenjem. Čovekov razvoj je predodređen da razvija sve
veću svest o postojanju na sve moguće načine, čovekove
aktivnosti i sva iskustva predstavljaju sav spektar mogu-
ćih stanja između pukog postojanja i objektivne svesti o
postojanju. Neki ljudi su bliže postojanju a dalje od svesti,
i za njih se kaže da su više nesvesni, dok su neki bliže sves-
ti a dalje od slepe uslovljenosti postojanja. Razlike u sta-
njima svesti u čoveku i među ljudima uopšte jesu razlike u
stepenu odnosa svesti i postojanja u svakom čoveku
posebno. Te razlike u stanjima svesti u ljudima, odnosa
svesti i postojanja, jesu osnova za sve razlike među ljudi-
ma, za sve životne drame, karakter i dinamiku civilizacij-
skog razvoja. Što su ljudi više svesniji to su više u jedins-
tvu, razumevanju i ljubavi; što su nesvesniji to su više
uslovljeni prirodnom uzročnošću, u sukobu sa prirodom i
u međusobnom sukobu.
Zato što je čovekova suština određena odnosom
njegove svesti prema postojanju, čovekova suština je isto
tako transcendentalna kao i suština svesti. Da nije, ne bi
mogla da spaja postojanje i svest. Čovek zapravo i spaja i
razdvaja svest i postojanje. To može samo zato što je iznad oboje. Samo zato što je iznad oboje on može da razume
oboje. Ne može da ima iskustvo spajanja i jedinstva svesti
i postojanja bez iskustva njihove razdvojenosti. Kada je
čovek svestan ne samo postojanja kao takvog, i ne same
svesti o postojanju kao takve, već i sebe samoga kao ključ-
nog činioca koji stoji u odnosu svesti i postojanja, onda je
takav čovek potpuno prosvetljen ili ostvaren u svojoj
transcendentalnoj suštini.
Jedino učenje koje predstavlja takvu čovekovu suš-
tinu jeste učenje sankhye. 2
Jedina praksa koja na osnovu učenja sankhye siste-
matski dovodi čoveka do njegove suštine, koja u čoveku
spaja svest i postojanje, jeste učenje yoge koje je sakupio
Patanjđali u njegovom delu Yoga sutre, ili Izreke o jogi. 3 U
njemu se spoj svesti i postojanja naziva samadhi. Reč
samadhi na sanskritu doslovno znači ’držati skupa’ ili
’sabranost’. Patanjđali je samadhi definisao kao jedinstvo
subjekta i objekta opažanja, svest jedinstva ili transcen-
dentalnu svest, koja nadilazi podele na subjekt-objekt.
Potpuno ostvareno jedinstvo svesti i postojanja u
čoveku događa se kao samadhi.
Ovde ćemo doprineti tom jedinstvu tako što ćemo
ga opisati sa svim detaljima, kako se ono događa i spolja i
unutar čoveka.