ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1935
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kroz planine Bosne i Hercegovine
Opis planina sa značaјniјim drugim podacima i detaljnim prikazom planinarskih kraјeva
sa 54 fotografiјe i 25 karata
Uredio: Ing. ЈOVO POPOVIĆ
Izdanje; Planinarskih društava u Saraјevu 1935
Islamska dionička štampariјa u Saraјevu
u dobrom stanju

KROZ PLANINE BOSNE I HERCEGOVINE

Predgovor:
Teritorij drinske, vrbaske, primorske i zetske banovine koji je nastao administrativnom podjelom cjelokupnog područja Bosne i Hercegovine vanredno je interesantan za sve ljubitelje i posmatrače prirodnih ljepota. Malo je predjela evropskog kontinenta u kojima se čista i ljudskom rukom još nedotjerivana priroda očuvala u svim svojim čarima i dražima kao na pomenutom teritoriju. Iz pitomih i plodnih ravnica sjeverne Bosne postepeno se prelazi u brdovitu i šumovitu visoravan Srednje Bosne. Ta visoravan okružuje sa svih strana Sarajevo, najveći i najljepši grad Bosne, danas i najinteresantniji grad Jugoslavije zbog njegovog osobitog prirodnog položaja i zbog neobičnog šarenila u ljudstvu, u graditeljstvu i u svakidašnjem životu. Dalje prema jugu i istoku nastaje prostrana planinska oblast interesantna po plastici tla, po bogatstvu geoloških formacija i po svojoj flori i fauni; vanredno lijepa po svojoj divnoj romantici, po prirodnim kontrastima bujnoga zelenila i čistog golog krša, po prirodnoj ljepoti i otmjenosti planinskog življa i po slikovitosti njegove nošnje i jednostavnosti njegova života i rada. Otvoriti puteve u te planine, promatrati, proučavati i poznavati njih i život u njima znači poznavati jedan dio vječne ljepote, uživati u njoj i plemeniti na njoj svoju dušu i misao. S druge strane bavljenje po tim planinama nesumnjivo upliviše na fizičko jačanje tijela, na povećavanje tjelesne gipkosti, svježine i otpornosti.

Преко Романије и њене висоравни води државни колски пут из Сарајева према Хан Пијеску, Власеници, Зворнику, Лозници до Београда (346 км). Код Подроманије одваја се пут преко Гласинца, Рогатице и Семеча у Вишеград и даље у једном правцу на Ужице а у другом на Прибој. Колски пут од Сарајева диже се до Мокрог (1021 м) серпентинама на висораван Романије (1382 м), источно од Црвене Стијене. Затим се лагано спушта по висоравни Романије до Хана Обхођаша (1246 м) и Чавчевог Поља (1200 м), да се одавде нагло спусти на Дикаљ (950 м) и Подроманију (861 м) а одавде у Гласиначко Поље. Испод Лисине (1292 м) са поменутог пута пружа се прекрасан поглед на цијели Гласинац. По овоме путу врши се свакодневно аутобусни саобраћај из Сарајева у Зворник и обратно.
Од поменутог државног пута одваја се код Хана Љубогоште бановински пут који води преко Пала, Стамболчића, Сјеглине и Праче на Јабуку планину. На самом седлу Јабуке састаје се тај пут са путем што са Гласинца преко Рогатице води према Горажди. Пале, Стамболчић и Сјетлина позната су љетовалишта. Пале је уједно и мјесто зимског шпорта у коме је саграђена 1933 године скијашка скакаоница. Од жељезничке станице Сјетлине до Боговића саграђена је 1925 године шумска жељезница, која иде долином Грачанице. Мрежа те шумске жељезнице разведена је по Боговићкој планини све до проплапка на Варагама. Одатле води шумска стаза према сјеверу до Пошћен Поља, гдје се спаја са главним колским путем од Сарајева. У градњи је општински пут од Праче на Јакшин До на Гласинцу.