ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 440
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Miloš Zeremski (26. novembar 1926 — 24. avgust 2011) bio je naučni savetnik Geografskog instituta „Jovan Cvijić“.

Biografija
Školovanje
Rođen je u Turiji (Srbobran) 26. novembra 1926. godine, u porodici poljoprivrednika. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a četiri razreda građanske škole u Srbobranu. Za vreme rata nije pohađao školu. Period od decembra 1944. do septembra 1945. proveo je u NOV, JNA. Po demobilisanju nastavio je gimnaziju u Novom Sadu u kojoj je položio viši tečajni ispit 1948. godine. Iste godine upisao se na Geografsku grupu PMF u Beogradu, koju je završio 1952. godine sa prosekom 9,75. Od septembra 1952. do februara 1953. godine bio je nastavnik mešovite gimnazije u Vrbasu, a zatim asistent na Geografskom zavodu PMF u Beogradu za predmet geomorfologija. Stepen doktora nauka stekao je 1960. godine. Na katedri geografije proveo je 10 godina, da bi krajem 1963. godine prešao u Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU u zvanju naučni saradnik, zatim viši naučni saradnik od 1968. i naučni savetnik od 1974. godine. U periodu 1987–1989 bio je direktor Instituta u kome je ostao sve do svog penzionisanja 1991. godine.[1]

Karijera
Naučna karijera profesora Miloša Zeremskog započela je 1951. godine i trajala je 60 godina. Odlazak u penziju za njega nije predstavljao prekid u naučnom radu. Upravo one sveske omogućavale su mu da i u poznim godinama života ima dovoljno materijala sa neposrednih terenskih istraživaja. 60 godina je jako dug period u kome je savestan i nauci posvećen čovek, kao što je bio profesor Zeremski, mogao ostvariti značajne naučne rezultate. A profesor Zeremski je to upravo ostvario. Objavio je na desetine naučnih radova i brojne monografije. Gotovo da nema dela Srbije koji nije bio predmet njegovih istraživanja. Zanimljivo je istaći da je predmet istraživanja profesora Zeremskog bio i reljef Meseca i Marsa. Njegovo naučno interesovanje bilo je vezano za fizičku geografiju. Doprinos koji je dao u teorijskim radovima ogleda se u obogaćivanju geomorfološke terminologije, terminima kojih do tada nije bilo u domaćoj naučnoj literaturi. Opšte geomorfološke studije obuhvatile su proučavanja Stare Raške, planinu Tara i drugo.

Na početku karijere bavio se aktuelnim problemom odnosa abrazionih i fluvio-denudacionih terasa. Dao je značajan doprinos u tipologiji epigenija i pseudoepigenija. Posebnu pažnju izazivaju njegovi radovi o autopiraterijama i podzemnim piraterijama. Za profesora Zeremskog može se reći da je bio angažovani geomorfolog, koji je pomno pratio i brzo reagovao na nagle, ekscesivne geomorfološke promene u Srbiji. Bio je na mestu velikih prirodnih katastrofa: klizišta u dolini Visočice, Vladičinog Hana, a pisao je i o zemljotresu koji je zadesio primorje Crne Gore. Ukazivao je na negativne posledice eksploatacije kamena na budući rad hidroelektrane „Ras“. Bavio se i problemom prebacivanja voda sa Peštera u sliv Uvca, a radi povećanja dotoka vode za Limske hidroelektrane. Njegovom negativnom ocenom o prebacivanju voda sa planine Tare u sliv Dervente izbegnute su velike štetne posledice za ovaj prostor. Zanimljivo je istaći da se profesor Zeremski primenom detaljnog geomorfološkog kartiranja indirektno bavio i istoriografijom. Na poziv Republičkog zavoda za zaštitu istorijskih spomenika Srbije odredio je mesto na kome je održana svečana skupština Prvog srpskog ustanka u Orašcu. Bavio se i klimatskom geomorfologijom, sa posebnim osvrtom na pleistocene kriogene procese u Srbiji. Tema o kojoj se vrlo malo pisalo tada, a i danas. Ostavio je značajan trag u proučavanju lesa, oblicima u lesu, hronostratigrafiji lesa, lesnim zaravnima i uopšte o eolskom reljefu Srbije.[2]

Radovi
Njegovi radovi su posedovali prepoznatljiv stil, karakterističan upravo samo za njega. Gotovo svaki rad imao je u prilogu geomorfološku kartu. Međutim, ta karta nije bila prilog, ona je bila rad u radu. Jasna, precizna, sa obiljem podataka i na desetinama kartografskih jedinica ove geomorfološke karte iziskivale su posebnu pažnju. One kao da nisu pratile tekst, već obratno, tekst je pratio njih. Pored svih ovih nabrojanih polja istraživanja i velikog broja ovom prilikom ne spomenutih radova, dve oblasti interesovanja obeležile su naučno stavaralaštvo profesora Zeremskog. To je oblast strukturne, odnosno tektonske geomorfologije, neotektonike i savremene tektonike sa jedne strane i geomorfološko kartranje sa druge strane. On je njima dao poseban pečat i poseban značaj u geografskoj literaturi Srbije. Može se slobodno reće da bez radova profesora Zeremskog naše znanje o tektonskom reljefu Srbije bi bilo vrlo oskudno. Izvršio je morfostrukturnu podelu Jugoslavije saglasno novoj tektonskoj podeli. Izdvojio je tipove morfostruktura u reljefu Zapadne Srbije. Proučavao je holocene epirogene pokrete Sremske lesne zaravni. Istraživao je neotektonske procese u reljefu istočne i zapadne Srbije i Šumadije. Kao rezultat tih istraživanja je izuzetno bogata terminologija koju je profesor Zeremski razvio i jasno definisao.[3]

Angažovanje
Savez geografskih institucija Jugoslavije poverio je profesoru Zermskom da sačini projekat za rad na sistematizovanom geomrfološkom kartiranju Jugoslavije. Naučni simpozijum koji je povodom toga održan 1975. godine dao je teorijsku osnovu za početak geomorfološkog kartiranja. Od tog perioda pa skoro do samog kraja života profesor Zeremski je rukovodio geomorfološkim kartiranjem prostora Srbije u okvuru Odbora za geodinamiku SANU. Sem što je okupio tim istraživača on je u vrlo oskudnim materijalnim uslovima energičnošću i upornošću održavao ovaj projekata više od 30 godina. Sem toga profesor Zeremski samostalno realizuje Geomorfološku, morfostrukturnu kartu Srbije razmera 1:500 000. Neposredno po raspadu SFRJ iz štampe je izašla geomorfološka karta SFRJ razmera 1:500 000. U njenoj izradi učestvovao je veliki broj geomorfologa iz svih republika, a rukovodilac izrade i urednik bio je profesor Zeremski.

Zeremski je bio član Odbora za kras i speleologiju SANU. Menjali su se predsednici, ali je profesor Zeremski više od tri decenije ostajao kao sekretara Odbora. Energičnošću i upornošću, stalnim podsticajem članova Odbora uspeo je da realizuje 9 zbornika radova. Bez njegove upornosti rad Odbora bio bi verovatno sasvim drugačiji. Za bogat naučni rad dobio je brojne nagrade i priznanja. Radove koje nam je ostavio profesor Zeremski postali su trajna naučna vrednost i osnova za naredna geomorfološka istraživanja Srbije.[1]

Dobitnik Cvijićeve medalje
Miloš Zeremski je dobitnik Medalje Jovan Cvijić.To se smatra najvećim priznanjem koje je kao geograf mogao dobiti. Srpsko geografsko društvo mu je tom prilikom posvetilo drugi broj LXXI sveske Glasnika.