Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

29 x 21 cm

Slavko Matković bio je jugoslovenski i srpski avangardni umetnik. a bavio se konceptualnom umetnošću, vizuelno-poetskim istraživanjima, eksperimentalnim filmom, intervencijama u prostoru, performansom, telesnim akcijama, siromašnom umetnošću, selotejp tekstovima, instalacijama, (konceptualnim) slikarstvom, mentalnim skulpturama, autorskim stripom, književnošću, poezijom i mejl artom. Po smatranju istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića, bio je jedan od najznačajnijih inovatora i eksperimentatora u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka.

Rodio se i život proveo u Subotici, gde je završio osnovnu, srednju i višu školu.

Pisao je pesme i prozu, a bavio se i slikarstvom u različitim formama; raspon umetničkog stvarateljstva i zahvata mu je bio vrlo širok. U svojim pesmama koristio je moderni pesnički izraz i oblik[2], a bavio se i vizuelnom, konkretnom i tipografskom poezijom.

Uz ovo, bavio se i autorskim filmom, performansom, konceptualnom umetnošću, intervencijama u prostoru i na sopstvenom telu, `arte poveera`, mejl-artom, stripom (u časopisu `Uj Symposium` je objavljivao signalističke stripove 1971.972.) itd. Ni multimedijalna umetnost mu nije bila nepoznata.

Bavio se i teorijom umetnosti. Zbog tog svog širokog umetničkog raspona, `najizrazitiji je predstavnik strategije umetničkog nomadizma`) u srbijanskoj umetnosti u 20. veku, a jedan je od značajnih predstavnika eksperimenta u jugoslovenskoj umetnosti 1970-ih godina.

U svom likovnom stvaralaštvu, ostavio je trag i kao utemeljitelj avangardne umetničke skupine `Bosch+Bosch` 27. avgusta 1969. godine (članovi su bili, uz Matkovića, i Balint Sombati, Laslo Salma i Laslo Kerkeš).

Godine 1972. je pokrenuo časopis Kontaktor 972, čiji je bio i urednik. Dve godine posle, zajedno s Balintom Sombatijem, pokrenuo je Wow, međunarodnu reviju za umetnost.

Zajedno s Petrom Vukovim, zaslužan je za spašavanje od zaborava subotičkog dela životopisa poznate filmske scenaristkinje i novinarke Ilone Filop. Matković i Vukov su istraživali život i rad ove umetnice, a biobibliografske podatke je Matković otkrio godinu dana pre svoje smrti, i to na osnovu Iloninog pisma Josi Šokčiću iz 1953. godine).

neoavangarda , konceptualna

Crtež namerno izgleda ogoljeno i elementarno. Umesto veštine slikanja ili realističnog prikaza sveta, umetnik koristi običan flomaster ili tuš da iscrta geometrijsku formu – kvadrat precrtan unakrsnim linijama.

Crtež namerno izgleda ogoljeno i elementarno. Umesto veštine slikanja ili realističnog prikaza sveta, umetnik koristi običan flomaster ili tuš da iscrta geometrijsku formu – kvadrat precrtan unakrsnim linijama.

U neoavangardnoj i konceptualnoj umetnosti ideja je važnija od samog objekta. Matković ovde preispituje sam prostor papira, granice crteža i geometrije. Ovaj rad ne želi da bude `slika za na zid`, već vizuelni zapis mentalnog procesa.

Uočite da su potpis, datum (27. X 1977.) i kataloški broj (№ 2373.) rađeni istim flomasterom i ravnopravan su deo kompozicije. Matković tretira svoje umetničko delo kao vrstu administrativnog ili arhivskog dokumenta, što je bio jedan od glavnih postupaka u okviru Nove umetničke prakse u Jugoslaviji.

Zanimljivo je da je upravo 1977. godine zvanično prestala sa radom grupa Bosch+Bosch, koju je Matković osnovao u Subotici 1969. godine. Rad koji gledate nastao je krajem oktobra te godine, u periodu kada se Matković okrenuo individualnim istraživanjima, takozvanom `umetničkom nomadizmu`, spajajući vizuelnu poeziju, strip, mejl-art i radikalne crteže.