Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Katarina Zarić: Ex Libris Fenix, bakropis, gravura, akvatinta i mecotinta.
Otisak 14,5 x 11 cm, plus margina i ram.
Rad je reprodukovan u katalogu Fondacije Mihajlović - Feniks

Katarina Zarić rođena je u Beogradu 1966. godine. Diplomirala je na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1990. Postdiplomske magistarske studije završila je na istoj instituciji 1993, a potom i doktorske studije 2016. godine. Od 1993. godine zaposlena je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2009. izabrana u zvanje vanrednog profesora.

Primarna forma izražavanja Katarine Zarić je grafika, mada se u poslednjih desetak godina paralelno posvećuje i slikarstvu. Kao jedna od najistaknutijih predstavnica grafike srednje generacije, prisutna je na likovnoj sceni preko dvadeset godina i okrenuta je istraživanju starih majstora, pre svega velikih i uzornih umetnika rane i visoke renesanse čija je dela upoznala obilazeći brojne svetske muzeje i galerije. Njen svet magične figuracije ispunjen je tajnovitom atmosferom, a prizori zaustavljenog vremena kao da vuku posmatrača u neke davno zaboravljene epohe. Nesumnjivo se mogu prepoznati uplivi slikarstva Đota (Giotto di Bondone), Paula Učela (Paolo Uccello), Pjera dela Frančeske (Piero della Francesca) i dosledna primena teorije linearne perspektive Leona Batiste Albertija (Leon Battista Alberti) postulirane u XV veku. „Katarinin svet je imaginaran, metafizički, ezoteričan, a nastanjuju ga duhovna bića čija se spoljašnjost manifestuje u ljudskom ili životinjskom obliku. Neke od tih pojava na njenim grafikama i slikama naizgled imaju određen pol, a zapravo su bespolna, anđeoska bića, savršena po svojoj suštini, samodovoljna. Ti anđeli, bilo da nam otkrivaju svoja krila ili ne, često su okrenuti leđima, ne dozvoljavajući da nas lepota njihovih lica uznemiri. Katarinini anđeli se ne mogu svrstati ni u jednu hijerarhiju koju nam je ostavio Jovan Damaskin, to su bića koja žive i štite svet u kome borave, nezainteresovana za ljudsku nesavršenost, prolaznost i propadljivostˮ (Perić, 2014).

Kao jednu od ključni tačaka svog umetničkog razvoja umetnica ističe boravak u Krakovu i učešće u projektu Prioroda je moja domovina, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta „Jan Matejkoˮ u Poljskoj. Uprkos činjenici da podržava razvoj novih likovnih medija i savremenih umetničkih praksi, pa čak i sama u određenom broju slučajeva primenjuje fotošop ili digitalne aparate koji doprinose brzini u rešavanju izvesnih likovnih problema, pojavni svet za Katarinu Zarić nepresušni je izvor inspiracije koji oblikuje korišćenjem tradicionalnih slikarskih, crtačkih i grafičkih tehnika. Upravo pomoću njih ona istražuje granice stvarnosti, kreirajući stvarnost koja bi trebalo da bude „stvarnijaˮ od stvarne. „U radovima Katarine Zarić arhitektura je jednako značajna kao i figura. Njeni arhitektonski prostori čine da se u kompoziciji ostvari linerana perspektiva u maniru bliskom Pjeru dela Frančeski. Često su to geometrijski oblici u koje smešta svoja bića, a na zidovima tih građevina označen je bogati svet metafizičkih poruka i simbola. Gotovo uvek su na njima prisutni različiti, ponekad i izmišljeni, instrumenti za merenje vremena. Oni zapravo nemaju šta da mere jer je prostor u kome se nalaze beskonačan, a u tom svetu vreme i ne postoji. Naime, vreme je dimenzija koja ljudima služi kao mera postojanja, a svet koji Katarina slika večan je i neprolazan. Zato ti instrumenti i nemaju realnu upotrebnu vrednost, te nestaju i propadaju, blede na zidovima. Čini nam se da je na ovim radovima vreme stalo, jer nam je nepojmljivo to nepostojanje potrebe za vremenomˮ (Perić, 2014).

Ostajući dosledna svojim poetskim sadržajima, Katarina Zarić gradi po svemu specifičan svet, metafizički prostor u kome se pojavljuju brojni simboli koje je teško dešifrovati i koji se nameću kao zagonetke što misaono angažuju posmatrače. U tom pogledu ne bi bilo preterano tvrditi da se magijski simbolizam ove umetnice nesumnjivo nastavlja na kompleksni rekvizitarijum koji je šezdesetih godina u jedinstvenom opusu ostvario Leonid Šejka, ne samo kroz svoj teško razumljivi i do danas nedovoljno rastumačen slikarski projekat, već i kroz spise i traktate koje je iza sebe ostavio (Traktat o slikarstvu iz 1964, Grad, đubrište, zamak, dvotomno izdanje objavljeno deset godina nakon Šejkine smrti koja se dogodila decembra 1970). Upravo kroz spoj magijskog realizma, nadrealizma i hiperrealizma u kome je jedan od ciljeva stići do integralne slike a slikarstvo shvatiti kao oblik molitve i način življenja, i Katarina Živanović stvara, tiho i nenametljivo, van glavnih tokova savremene umetnosti, potvrđujući snagu svog autentičnog talenta i doslednost u građenju vlastitog originalnog slikarskog idioma.



Nagrađivana je brojnim priznanjima od kojih se izdvajaju:

Nagrada za grafiku, galerije „Olga Petrovˮ, Pančevo, 1991.

Nagrada „Vladislav Zelenovićˮ, Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd, 1992.

Nagrada na Oktobarskom Salonu, Paviljon „Cvijeta Zuzorićˮ, Beograd, 1993.

Nagrada za grafiku malog formata, galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1993.

Nagrada za grafiku, Kragujevac, 1997.

Nagrada „Mali pečatˮ, Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 2000.

Pohvala žirija, izložba eks librisa, Francuski Kulturni Centar, Beograd, 2003.

Nagrada za grafiku, Izložba u Galeriji Gradske kuće, Milano, Italija, 2003.

Gran Pri, prva nagrada za grafiku na Trijenalu grafike u Šamalijeu, Francuska, 2003.

Prva nagrada na internacionalnom konkursu „Nove Kapije Beogradaˮ, 2006.

Specijalna nagrada na međunarodnom takmičenju za eks libris, Ankara, 2007.

Velika nagrada za slikarstvo, izložba „Bogatstvo različitostiˮ, Kovin, Srbija 2011.

Nagrada za ilustraciju na 46. „Zlatnom peru Beogradaˮ, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd, 2011.

Nagrada „Srebrna iglaˮ na Bijenalu suve igle, Užice, Srbija, 2013.

Gran pri, 16. Bijenale „U svetlosti Mileneˮ, Požarevac, Srbija, 2017.

Pohvala žirija za sliku na drugom međunarodnom bijenalu radova na papiru, Muzej Kozare, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, 2018.

Nagrada za grafiku na međunarodnom Bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac, Srbija 2022.



Učestvovala je na oko 200 grupnih izložbi i umetničkih događaja i prezentacija u zemlji i inostranstvu. Priredila je 25 samostalnih izložbi i za svoj rad dobila 18 nagrada i pohvala žirija. Izlagala je širom sveta, u Poljskoj, Norveškoj, Holandiji, Italiji, Grčkoj, Japanu, Americi, Nemačkoj, Španiji, Engleskoj, Francuskoj, Češkoj republici, Finskoj, Švedskoj, Belgiji, Turskoj, Tajvanu,Hrvatskoj, Austriji i Sloveniji.

Bavi se slikarstvom, grafikom i crtežom. U svim oblastima svog likovnog izražavanja koristi isključivo tradicionalne materijale. Njeni radovi nalaze se u brojnim privatnim kolekcijama i muzejima širom sveta.

Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu predaje duboku štampu i crtež u zvanju redovnog profesora. Živi i radi u Beogradu.