Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ovo je dodatak (supplement) francuskom casopisu - reviji
`l`europe nouvelle`
otisnuto na debljem papiru (nije novinski) i ima omot od paus papira
25 x 16,5 cm

L`Europe Nouvelle je politički časopis specijalizovan za spoljnopolitička pitanja, osnovan nakon Lige naroda i subvencionisan od nje, 12. januara 1918. Prvobitno režiran od strane Filuza, brokera za finansijsko oglašavanje, zamenila ga je Luiz Vajs. kao direktor 1920. Dvadesetih godina prošlog veka L`Europe Nouvelle, vođen idealom Ženeve i Brijanovom politikom, zadržao je veliki uticaj među elitama. Od 1934. međunarodni kontekst i gubitak prestiža S.D.N-a razočarali su Luiz Vajs koja je napustila novine. Politička linija časopisa je tada postala nejasnija sve do njegovog poslednjeg broja 8. juna 1940. godine.

------------------------ --------------------------

Leonard Cuguharu Fudžita (téng tián sì zhì, Fudžita Cuguharu, 27. novembar 1886 — 29. januar 1968) je bio japansko-francuski slikar. Nakon što je studirao slikarstvo u zapadnom stilu u Japanu, Foujita je otputovao u Pariz, gde se susreo sa međunarodnom modernom umetničkom scenom u naselju Monparnas i razvio eklektičan stil koji je pozajmio i japansku i evropsku umetničku tradiciju.

Svojom neobičnom modom i prepoznatljivim figurativnim stilom, Foujita je dostigao vrhunac svoje slave u Parizu 1920-ih. Njegovi akvareli i uljani radovi aktova, mrtvih priroda i autoportreta bili su komercijalni uspeh i postao je zapažena ličnost na pariskoj umetničkoj sceni.

Foujita je proveo tri godine na putovanju kroz Južnu i Severnu Ameriku pre nego što se vratio u Japan 1933. godine, dokumentujući svoja zapažanja u skicama i slikama. Po povratku kući, Foujita je postao zvanični ratni umetnik tokom Drugog svetskog rata, ilustrujući scene bitaka kako bi podigao moral japanskih trupa i građana. Njegove slike u ulju osvojile su mu priznanje tokom rata, ali je stav javnosti o njemu postao negativan nakon japanskog poraza.

Bez značajnih izgleda na japanskoj umetničkoj sceni posle Drugog svetskog rata, Foujita se 1950. vratio u Francusku, gde će provesti ostatak života. Dobio je francusko državljanstvo 1955. i prešao u katoličanstvo 1959. Njegove poslednje godine provele su radeći na freskama za malu, romaničku kapelu u Remsu koju je sagradio. Umro je 1968. godine, nedugo nakon što je kapela zvanično otvorena.

Foujita je veoma slavna ličnost u Francuskoj, ali javno mnjenje o njemu u Japanu ostaje pomešano zbog njegovih monumentalnih prikaza rata. Nedavne retrospektivne izložbe organizovane od 2006. u Japanu su nastojale da utvrde Fudžitino mesto u japanskoj istoriji umetnosti dvadesetog veka.