Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

miodrag protic - muzej savremene umetnosti,beograd.
dim. 23 x 22 cm. bogato ilustrovan
marko ristic, vane zivadinovic-bor, oskar davico, djordje kostic, dusan matic, max ernst, yves tanguy, andre masson, vuco, nadrealizam, avangarda

marko ristic
Beograd 1902–1984.

1902–1921. Rođen je u staroj i uglednoj porodici Jovana Ristića, akademika i državnika. Školovao se u Beogradu i Švajcarskoj.

1922. Sa M. Dedincem i D. Timotijevićem pokrenuo je časopis Putevi.

1924–1925. Sa R. Petrovićem, D. Matićem i M. Dedincem bio je urednik časopisa Svedočanstva.

1925. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

1926. Oženio se Ševom (Jelicom) Živadinović u Vrnjačkoj Banji, a kumovi su im bili Aleksandar i Lula Vučo.

1926–1927. Upoznao je Bretona i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu, gde je nastao i ciklus kolaža La vie mobile. Zajedno sa Ševom kupio je sliku Maksa Ernsta Sova (Ptica u kavezu), koja se danas nalazi u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, Beograd.

1928. Objavio je antiroman Bez mere. Rođenje kćeri Mare.

1928–1929. Uradio je seriju fotograma sa Vanom Borom u Vrnjačkoj Banji.

1930. Jedan je od osnivača beogradske grupe nadrealista i potpisnik manifesta. Sa A. Vučom i D. Matićem bio je urednik almanaha Nemoguće–L`impossible gde je objavio kolaže Budilnik i Ljuskari na prsima. Sa D. Matićem napisao je Poziciju nadrealizma, koju su potpisali ostali članovi beogradske grupe nadrealista.

1931. Sa K. Popovićem objavio je knjigu Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog.

1931–1932. Jedan je od urednika u časopisu Nadrealizam danas i ovde.

1932. Sa V. Borom objavio je knjigu Anti–zid.
1933. U pariskom časopisu Le surréalisme au service de la révolution (br. 6, 36–39) objavljen je njegov odgovor na anketu `L`humour est–il une attitude morale?`.

1936. Napisao je tekst `Predgovor za nekoliko nenapisanih romana`.

1938. Objavio je poemu Turpituda, koju je zaplenila policija u Zagrebu. Sarađivao je u pariskom časopisu Minotaure (no. 3–4, Enquête Dictionnaire abrégé du surréalisme).
1939. Sa M. Krležom, K. Hegedušićem, V. Bogdanovim, Z. Rihtmanom i drugima pokrenuo je casopis Pečat. Putovao je sa Ševom u Italiju.

1941–1942. Živeo je u Vrnjačkoj Banji, a jedno vreme je proveo u zatvoru u Kruševcu.
1944. Političke tekstove je objavljivao u Politici i Borbi. Bio je urednik Državnog izdavačkog zavoda Jugoslavije.
1945–1951. Imenovan je za jugoslovenskog ambasadora u Parizu.
1951. Izabran je za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu.

1952. Sa O. Bihalji Merinom, O. Davičom, M. Dedincem, E. Fincijem, D. Matićem i A. Vučom osnovao je časopis Svedočanstva.

1955. Sa A. Vučom, O. Davičom, D. Ćosićem i A. Isakovićem pokrenuo je časopis Delo.

1956. Objavio je knjigu Nox microcosmica.
1958. Bio je predsednik Jugoslovenske nacionalne komisije za UNESCO.
1984. Umire u Beogradu.

1989. H. Kapidžić Osmanagić je pripremila posthumno za štampu njegove tekstove i objavila u knjizi Naknadni dnevnik 12 C (Sarajevo).

1993. Legat Marka Ristića. Likovna eksperimentacija grupe beogradskih nadrealista (1926–1939). Poklon Marka, Ševe i Mare Ristić poklonjen je Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.