ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1963
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je upotrebljiva.Natpisi na koricama izbledeli(kao na slikama)U celoj knjizi označeni delovi običnom olovkom.Na prve dve strane imaju oznake prethodnog vlasnika.
,,Delo „Filozofska istraživanja” (orig. Philosophische Untersuchungen) austrijsko-britanskog filozofa Ludviga Vitgenštajna objavljeno je posthumno 1953. godine, dok je prvo izdanje na srpskom jeziku (pod naslovom Filosofska istraživanja) objavio beogradski Nolit 1969. godine (godina 1963. se ponekad pogrešno navodi zbog štamparskih ili kataloških grešaka umesto 1953. ili 1969.). Reč je o jednom od najuticajnijih filozofskih dela 20. veka i temelju savremene filozofije jezika.

Bibliografski i tehnički podaci (Nolitovo izdanje)

Prvo jugoslovensko/srpsko izdanje objavljeno je u čuvenoj filozofskoj biblioteci Symposion (savremena filozofija).
• Autor i prevodilac. Ludvig Vitgenštajn; prevod sa nemačkog dr Ksenija Maricki-Gađanski, uz opsežan uvodni predgovor dr Jelene Berberović (Problem jezika u filozofiji Ludwiga Wittgensteina).
• Izdavač i godine izdanja. Nolit, Beograd, 1969. godina (1. izdanje) i 1980. godina (2. dopunjeno izdanje).
• Tehničke karakteristike. Tvrdi povez (platno sa zaštitnim omotom), latinica, obim od 267 do 270 strana (izdanje iz 1969) odnosno 258 strana (izdanje iz 1980).

Ključne ideje i značaj dela

U ovoj knjizi Vitgenštajn odbacuje sopstvenu ranu teoriju jezika iz Logičko-filozofskog traktata (1921) i donosi radikalan zaokret ka analizi svakodnevnog govora.
• Značenje je upotreba. Vitgenštajn kritikuje shvatanje da su reči samo etikete za predmete. Tvrdi da se značenje neke reči ne nalazi u apstraktnom pojmu, već u načinu na koji se ona koristi u svakodnevnom jeziku.
• Jezičke igre (Sprachspiele). Jezik nije jedinstven logički sistem, već skup bezbroj različitih aktivnosti (naređivanje, opisivanje, postavljanje pitanja, pričanje šala, molitva) koje autor naziva jezičkim igrama.
• Porodične sličnosti. Pojmovi nemaju jednu zajedničku suštinu koja ih sve povezuje, već se preklapaju kroz mrežu sličnosti, baš kao što članovi iste porodice dele sličnu boju očiju, hod ili crte lica.
• Argument protiv privatnog jezika. Pokazuje da je nemoguć jezik koji bi razumeo samo jedan pojedinac za opisivanje svojih unutrašnjih osećaja, jer je jezik po svojoj prirodi društvena praksa zasnovana na javnim pravilima."