Godina izdanja: 2026
ISBN: 978-86-495-0600-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Glen Hjuz: TRANSCEDENCIJA I ISTORIJA : POTRAGA ZA SVRHOM OD ANTIKE DO POSTMODERNE biblioteka: SINTEZE

Tvrd povez, 24cm, 211strana, izdavač: CID - Podgorica, 2026.

NOVA - NEKORIŠĆENA KNJIGA!!!

„Transcendence and History: The Search for Ultimacy from Ancient Societies to Postmodernity“ (2003) autora Glena Hjuza (Glenn Hughes) filozofsko je delo koje istražuje odnos čoveka prema transcendenciji, odnosno prema onome što prevazilazi svakodnevno, materijalno i prolazno postojanje.

Puna tema knjige mogla bi se prevesti kao: „Transcendencija i istorija: traganje za krajnjim smislom od drevnih društava do postmodernizma.“

Hjuz se bavi pitanjem kako su različite civilizacije kroz istoriju tražile krajnji smisao života, sveta i ljudskog postojanja.

1. Osnovna teza knjige
Hjuz polazi od pitanja:

Da li ljudska istorija ima smisao koji prevazilazi samu istoriju?

Drugim rečima, da li se ljudsko postojanje može razumeti samo kroz ekonomiju, politiku, nauku i društvene promene ili postoji nešto više – transcendentna dimenzija stvarnosti?

Oslanja se prvenstveno na dvojicu filozofa:

Erik Fegelin (Eric Voegelin) – istraživao je odnos ljudske svesti, religijskog iskustva, politike i transcendencije.

Bernard Lonergan – bavio se razvojem ljudske svesti, saznanjem i odnosom čoveka prema istini.


2. Najvažnije ideje
A. Transcendencija

Čovek nije zadovoljan samo onim što postoji pred njegovim očima. On postavlja pitanja o:

poreklu sveta;

smislu života;

dobru i zlu;

smrti i večnosti;

Bogu i apsolutnoj istini.

Hjuz smatra da je ta otvorenost prema onome što prevazilazi neposredno iskustvo suštinska dimenzija ljudske svesti.

B. Istorija i večnost

Istorija nije samo niz događaja, ratova, revolucija i promena civilizacija.

Ona se može razumeti i kroz čovekovo traganje za večnim smislom.

C. Kriza modernog čoveka

Jedna od centralnih tema knjige jeste slabljenje svesti o transcendenciji u modernom zapadnom društvu.

Kada čovek izgubi vezu sa pitanjem krajnjeg smisla, pojavljuju se različiti pokušaji da se konačna, istorijska stvarnost predstavi kao apsolutna.

D. Izobličenja istorije

Hjuz posebno razmatra apokaliptiku, gnosticizam i moderne pokušaje da se istorija zaustavi ili dovede do konačnog savršenog društvenog poretka.

3. Veza sa Hanom Arent
Ovo je posebno zanimljivo.

Hana Arent

Glen Hjuz

Banalnost zla

Izobličenja istorijske svesti

Odgovornost pojedinca

Odgovornost ljudske svesti

Kritika totalitarizma

Kritika ideologija koje apsolutizuju istoriju

Sloboda mišljenja

Otvorenost prema transcendentnoj istini

Njih dvojica se mogu čitati u dijalogu, mada polaze od različitih filozofskih pitanja.

4. Struktura knjige
Knjiga ima osam glavnih tematskih celina:

Problem transcendencije.

Strah od istorije.

Istorija i transcendencija.

Izobličenja istorije.

Kosmopolis, kultura i umetnost.

Ezra Paund i ravnoteža svesti.

Kosmologija – prisustvo božanskog u svetu.

Antropologija – prisustvo božanskog u ljudskoj svesti.



5. Najvažnije pitanje za razumevanje knjige
Možemo ga formulisati ovako:

Šta se događa sa čovekom i civilizacijom kada izgube osećaj da postoji nešto iznad njih samih?

To je jedna od centralnih filozofskih tema ovog dela.

Moj predlog je da knjigu proučavamo poglavlje po poglavlje, jer se preko nje mogu povezati filozofija istorije, religija, politika, psihologija i kriza savremenog društva.

Posebno bih izdvojio odnos Hane Arent, Erika Fegelina i Glena Hjuza: svo troje, iz različitih perspektiva, otvaraju pitanje ljudske odgovornosti i odnosa čoveka prema stvarnosti koja ga prevazilazi.