ISBN: Ostalo
Jezik: Italijanski
Autor: Strani
Godina izdanja: vvv

Forme tradizionali e cicli cosmici - Guénon René

Italijanski jezik
145 strana
2001g
Rim
Veoma lepo očuvana

Opis knjige preveden na srpski

„...традиционално космолошко знање садржано у овим (...) књигама представља збир који несумњиво нема премца ни у једном језику:“
(Роже Маридор, из увода)

У уводу италијанског издања ове збирке чланака и рецензија Ренеа Генона (објављене на француском од стране Галимарда 1970. године, а четири године касније преведене на италијански од стране римских издавача Mediterranee), Роже Маридор дефинише ову збирку Генонових списа као „најоригиналнији“ – а за многе читаоце и најузнемирујућији“ – аспект дела великог француског мислиоца који је заслужан за поновно откривање оригиналне културе кроз упоредне анализе између различитих традиција Истока и Запада.
Књига коју сматрамо фундаменталном, и која је – како пише Маридор – могла бити названа „Фрагменти непознате историје“. Али да ли је Геноново дело заиста толико „узнемирујуће“ и да ли је прича коју је покушао да нам исприча кроз свете текстове и митове, легенде и ритуале, симболе и истините и аутентичне фрагменте изведене из те Првобитне традиције, јединствене и јединствене, из које потичу разноврсне историјске манифестације које су се низале једна за другом током векова, попримајући религиозне или метафизичке „облике“ специфичне за овај или онај традиционални аспект и директно повезане једна са другом?
Прича коју сматрамо пре свега непрепознатом, заборављеном, избрисаном временом и модерношћу која је – почевши од датог историјског тренутка – настојала да прогресивно елиминише сваки облик и манифестацију светог, сваку могућу референцу на божанско и све религиозне или метафизичке репрезентације, на Западу као и на Истоку, које су увек „говориле“ о духовности људских бића.
У дотичној књизи, ова духовност постаје централна тачка заједничке нити која уједињује и редефинише, у Геноновој сопственој визији, наизглед различите – па чак и удаљене – традиције. Посебно се испитују нека од Генонових најсмелијих излагања у вези са хиперборејским регионом и Атлантидом, али поред ових есеја, постоје и нека фундаментална која се тичу традиције западног света (она која се односе на традицију јеврејске Кабале, египатских мистерија и грчких мистерија).
Недостају референце на келтизам и ислам које су укључене у друге збирке Генонових списа, али на крају дело је органско, Генон у тим списима (чланцима, кратким есејима и прегледима) пружа потпуни сажетак традиционалне мудрости, пружајући податке које такозвана профана наука, или модерна наука ако више волите, не може да обори, и повезујући целину са тим аутентичним излетом у свет Традиције који ће француског мислиоца учинити више него јединственим, веома ретким случајем sui generis научника верских доктрина, иницијатичких путева и метафизике, односно Светог у свим његовим облицима и манифестацијама, како Истока тако и Запада.
Након првог поглавља посвећеног доктрини космичких циклуса, у којем нам Генон указује не баш „успутно“ на координате ове „доктрине“, или боље речено покушавајући да „разјасни одређене тачке, запажањима попут оних која следе“ одређеним законом кореспонденције који повезује све у универзалној Суштини и, у погледу различитих космичких циклуса, кроз аналогије које постоје и између циклуса истог реда и између оних који су главни циклуси и њихових секундарних подељења,
управо на тај начин нам Генон говори о развоју Манвантара – секундарних циклуса Калпе (примарног циклуса) – дефинисаних као Доба узастопних: има их четрнаест и чине два седмогодишња низа, од којих један одговара прошлим и садашњим Манвантарама, а други будућим Манвантарама.
Како Генон пише: „Сада ћемо размотрити поделе Манвантаре, односно четири Југе. Прво ћемо истаћи, без превише инсистирања, да је ова кватернарна подела циклуса подложна вишеструким применама, (...) С друге стране, очигледна еквиваленција четири Југе са четири доба злата, сребра, бакра и гвожђа, како су била позната у грчко-латинској антици, често је истицана: у оба приказа, сваки период је подједнако окарактерисан процесом дегенерације, у односу на претходни.“
Следе три кратка осврта (књиге Мирче Елијадеа „Мит о повратку. Архетипови и понављања“ и две књиге које је Гастон Жоржел посветио „Ритмовима у историји“) које настављају дискусију о доктрини космичких циклуса.
Друго поглавље је посвећено чланку под насловом „Атлантида и Хиперборејска регија“, првобитно објављеном у „Le Voile d`Isis“ у октобру 1929. године, који има за циљ да среди и одговори на неке изјаве укључене у књигу Пола Ле Кура о невероватном концепту „Хиперборејске Атлантиде“ коју Генон намерава да оповргне, као и да критикује изјаву о „западном пореклу традиција“ јер, тврди он, „она је популарна, а пол, колико знамо, није више западни него што је источни; укратко, ми и даље мислимо да су Север и Запад две различите кардиналне тачке, као што смо рекли у циљаној напомени. Само у ери која је већ далеко од порекла, седиште првобитне традиције, пренете у друге регионе, могло је постати и западно и источно, западно у неким периодима, источно у другим и, у сваком случају, свакако источно у последњој фази, већ много пре почетка такозваних „историјских“ времена. (...) С друге стране – имајмо на уму добро садашње – свакако није „упркос нашем Хиндуизам“ (...), али управо због тога, сматрамо да је порекло традиција нордијско, или боље речено, тачније, поларно, јер то Веде изричито кажу, као и друге свете књиге.“.
Посебно занимљива напомена припада овом поглављу – и коју је вероватно мало ко „истражио“ даљим проучавањем – која се односи на вест коју је Генон известио из географског извештаја који се појавио у „Journal des Dèbats“ од 22. јануара 1929. године у вези са „Les Indiens de l`isthme de Panama“ у којем је подвучено да се „1925. године велики део Куна Индијанаца побунио, убио панамске војнике стациониране на њиховој територији и основао независну Републику Тула, која је као заставу имала свастику на наранџастој позадини са црвеним рубом. Ова република и даље постоји.“.
Нисмо упознати са даљим истраживачким развојем у овом правцу.