Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-13-00481-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1990 XXXVIII + 562 strane

odlična očuvanost

zpk

Na izvoru transcendentalnog idealizma - Veljko Korać

„Kritika čistog uma“ (Kritik der reinen Vernunft) filozofsko je delo nemačkog filozofa Imanuela Kanta, objavljeno 1781. godine, a prerađeno izdanje pojavilo se 1787. godine.

Osnovno pitanje kojim se Kant bavi jeste: Šta čovek može da sazna i koje su granice ljudskog saznanja?

Kant istražuje mogućnosti i granice ljudskog razuma. On smatra da naše saznanje nastaje povezivanjem čulnog iskustva i razuma. Čovek ne prima stvarnost samo pasivno, već njegov um aktivno oblikuje iskustvo pomoću sopstvenih saznajnih struktura.

Kant razlikuje dve osnovne vrste saznanja:

Saznanje a priori – saznanje koje ne zavisi od iskustva, već proizlazi iz uma.

Saznanje a posteriori – saznanje koje stičemo na osnovu iskustva.

Posebno značajnu ulogu imaju prostor i vreme, koje Kant smatra čistim oblicima čulnosti. Oni nisu osobine stvari same po sebi, već načini na koje čovek opaža pojave.

Kant razlikuje i dve važne dimenzije stvarnosti:

Fenomen – stvarnost onako kako nam se pojavljuje i kako je možemo spoznati.

Noumen – stvar po sebi, nezavisna od našeg načina opažanja, koju ne možemo neposredno saznati.

Jedan od najvažnijih Kantovih doprinosa jeste razlikovanje analitičkih i sintetičkih sudova, kao i uvođenje pojma sintetičkih sudova a priori. Oni proširuju naše znanje, a njihova istinitost ne zavisi neposredno od iskustva.

Kant takođe preispituje mogućnosti metafizike i pokazuje da ljudski um ima granice. Pitanja o Bogu, besmrtnosti duše i svetu kao celini ne mogu se rešiti teorijskim saznanjem na isti način kao pitanja o pojavnom svetu.

Osnovna poruka dela: Ljudsko saznanje jeste moguće, ali ima jasno određene granice. Čovek može spoznati pojave, ali ne i stvarnost onakvu kakva postoji nezavisno od njegovog iskustva.

Ključne reči i pojmovi

Ključne reči i pojmovi: čisti um, razum, saznanje, iskustvo, a priori, a posteriori, fenomen, noumen, stvar po sebi, čulnost, prostor, vreme, kategorije razuma, transcendentalna filozofija, sintetički sudovi a priori, analitički sudovi, metafizika, granice saznanja, subjekt, objekt, iskustvo, objektivnost, uzročnost, sloboda, Bog, besmrtnost duše.

Najvažnije ideje dela

Granice saznanja: čovek može spoznati pojave, ali ne i stvari po sebi.

Uloga iskustva: saznanje počinje iskustvom, ali ne potiče u celini iz iskustva.

Aktivna uloga uma: ljudski um organizuje i oblikuje iskustvo.

Prostor i vreme: predstavljaju osnovne oblike ljudskog opažanja.

Kritika metafizike: um ne može teorijski dokazati sve što želi da sazna.

Značaj dela

„Kritika čistog uma“ predstavlja jedno od najznačajnijih dela moderne filozofije. Kant njime menja način razumevanja odnosa između čoveka, sveta i saznanja.

Zaključak: Kant pokazuje da čovek nije samo posmatrač stvarnosti, već aktivni učesnik u procesu saznanja. Njegova filozofija nastoji da utvrdi šta možemo znati, kako dolazimo do znanja i gde se nalaze granice ljudskog uma.