ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1983 202 strane

odlična očuvanost

zpk

Politeia trophe antrophon ili Istorija Atine u Platona - Ksenija Maricki Gađanski
O Platonovom dijalogu Fileb - Ksenija Maricki Gađanski
Kritija ili pri-povest o Atantidi - Branko Pavlović

1. „Meneksen“ (Meneksenos)

U dijalogu „Meneksen“ Platon razmatra pogrebno besedništvo, patriotizam, političku retoriku i odnos između istine i govorništva.

Sokrat prenosi Meneksenu govor koji je, prema njegovim rečima, naučio od Aspazije, poznate atinske govornice. Govor je oblikovan kao pogrebna beseda u čast poginulih atinskih ratnika.

Kroz ovaj dijalog Platon istražuje način na koji politički govori oblikuju kolektivno pamćenje, nacionalni identitet i predstavu o prošlosti. Istovremeno, ironijski ukazuje na to da govorništvo često koristi laskanje, idealizaciju i preuveličavanje umesto objektivnog prikazivanja istorijskih događaja.

Dijalog otvara pitanje odnosa između retorike, istine i političke moći.

Ključne reči i pojmovi

Retorika – veština govorenja i ubeđivanja.

Pogrebni govor – govor u čast preminulih i poginulih.

Patriotizam – ljubav prema domovini.

Politička retorika – upotreba govora radi političkog uticaja.

Istina – objektivno prikazivanje stvarnosti.

Vrlina – moralna i građanska izvrsnost.

Pravda – moralno i pravedno uređenje zajednice.

Kolektivno pamćenje – zajedničko sećanje društva na prošlost.

Najvažnije ideje

Govorništvo oblikuje predstavu o istoriji i političkoj zajednici.

Politički govori mogu idealizovati prošlost.

Retorika može služiti istini, ali i manipulaciji.

Platon kritički razmatra odnos između političke moći i govorništva.

Suština dijaloga: Govorništvo ima moć da oblikuje kolektivno pamćenje i političku svest, ali se postavlja pitanje da li ono služi istini ili političkom ubeđivanju.

2. „Fileb“ (Filebos)

U dijalogu „Fileb“ Platon razmatra prirodu zadovoljstva, razuma i dobrog života, postavljajući pitanje šta predstavlja najveće ljudsko dobro.

Fileb zastupa stav da se dobar život sastoji prvenstveno od zadovoljstva, dok Sokrat brani značaj razuma, mišljenja i mudrosti.

Platon ne prihvata potpuno nijedno od ova dva jednostrana stanovišta, već zaključuje da se najbolji život sastoji od pravilno uređene mešavine zadovoljstva i razuma.

Posebno je značajna razlika između različitih vrsta zadovoljstva. Platon razlikuje istinita i lažna zadovoljstva, kao i čista i pomešana zadovoljstva.

Čista zadovoljstva ne podrazumevaju bol i povezana su, između ostalog, sa opažanjem lepih boja, oblika, zvukova i mirisa.

Ovaj deo dijaloga posebno je važan za estetiku jer Platon razmatra lepotu kao izvor posebnog, čistog zadovoljstva.

Platon uvodi i četiri osnovne kategorije stvarnosti:

Neograničeno – ono što postoji u različitim stepenima, poput toplog, hladnog i više ili manje.

Granica – ono što određuje meru, broj i određenost.

Mešavina – nastaje povezivanjem neograničenog i granice.

Uzrok – princip koji omogućava nastanak mešavine.

Dobar život nastaje kada su zadovoljstvo i razum sjedinjeni u pravilnoj meri, pri čemu razum ima vodeću ulogu.

Ključne reči i pojmovi

Zadovoljstvo (hedone) – osećanje prijatnosti i ispunjenosti.

Razum (nous) – sposobnost mišljenja i racionalnog prosuđivanja.

Mudrost – racionalno razumevanje i usmeravanje života.

Dobro – najviša vrednost i cilj ljudskog života.

Čisto zadovoljstvo – zadovoljstvo koje nije povezano sa bolom.

Pomešano zadovoljstvo – zadovoljstvo povezano sa prethodnim ili istovremenim bolom.

Lepota – izvor čistog estetskog zadovoljstva.

Srazmera – pravilna mera i sklad.

Granica – princip određenosti i mere.

Neograničeno – ono što nema unapred određenu meru.

Mešavina – skladno povezivanje različitih principa.

Uzrok – princip koji omogućava nastanak i uređenje celine.

Najvažnije ideje

Zadovoljstvo samo po sebi nije dovoljno za dobar život.

Razum i mudrost imaju važniju ulogu od nekontrolisanog uživanja.

Najbolji život predstavlja sklad razuma i zadovoljstva.

Čista zadovoljstva mogu nastati kroz opažanje lepih oblika, boja i zvukova.

Lepota je povezana sa merom, srazmerom i skladom.

Prava vrednost života nalazi se u uravnoteženoj mešavini različitih dobara.

Suština dijaloga: Najbolji život nije ni život isključivog zadovoljstva ni život čistog razuma, već skladna i pravilno odmerena mešavina zadovoljstva, mudrosti i razuma.

3. „Kritija“ (Kritias)

Dijalog „Kritija“ predstavlja nastavak Platonovog „Timaja“ i donosi priču o drevnoj Atini i mitskom ostrvu Atlantidi.

Kritija pripoveda o sukobu između drevne Atine i moćne Atlantide, koja je predstavljena kao bogata i vojno snažna država.

Prema priči, Atlantida je bila uređena i napredna civilizacija, ali je vremenom njeno stanovništvo izgubilo moralne vrline i postalo pohlepno, oholо i sklono osvajanju.

Nasuprot tome, drevna Atina predstavljena je kao zajednica koja neguje pravdu, umerenost, hrabrost i mudrost.

Sukob dve civilizacije simbolično prikazuje suprotnost između moralno uređene države i društva koje je izgubilo meru i vrlinu.

Platon kroz ovaj mit razmatra odnos političkog uređenja, moralnosti, moći i propadanja civilizacija.

Dijalog je ostao nedovršen, pa priča o Atlantidi nije dobila konačan epilog.

Ključne reči i pojmovi

Atlantida – mitska civilizacija koju Platon prikazuje kao moćnu i bogatu državu.

Idealna država – politička zajednica zasnovana na pravdi i vrlini.

Pravda – princip pravilnog društvenog uređenja.

Umerenost – sposobnost kontrole želja i strasti.

Mudrost – racionalno i moralno upravljanje državom.

Hrabrost – postojanost u odbrani moralnih i političkih vrednosti.

Pohlepa – preterana težnja za bogatstvom i moći.

Moralno propadanje – gubitak vrlina i društvene ravnoteže.

Političko uređenje – organizacija države i odnosa među građanima.

Mit – simboličko predstavljanje filozofskih i političkih ideja.

Najvažnije ideje

Materijalno bogatstvo i vojna moć ne garantuju moralnu vrednost države.

Pravda i umerenost predstavljaju osnovu dobrog političkog uređenja.

Pohlepа i preterana težnja za moći vode propadanju zajednice.

Idealna država mora biti zasnovana na mudrosti i vrlini.

Mit o Atlantidi predstavlja filozofsku pouku o usponu i padu civilizacija.

Suština dijaloga: Sudbina Atlantide pokazuje da država koja izgubi pravdu, umerenost i moralne vrline, uprkos bogatstvu i moći, može doživeti propast.

Posebno važno za estetiku

Meneksen – odnos retorike, umetničkog oblikovanja govora, istine i ubeđivanja.

Fileb – lepota kao izvor čistog zadovoljstva, povezana sa skladom, merom i srazmerom.

Kritija – značaj harmonije, reda i moralnih vrednosti u oblikovanju idealne zajednice.

Suština Platonovih ideja u tri dijaloga

Meneksen: Govorništvo mora biti kritički sagledano kroz odnos istine i ubeđivanja.

Fileb: Najviše dobro nastaje skladnim povezivanjem razuma, mudrosti i zadovoljstva.

Kritija: Pravda, umerenost i mudrost predstavljaju osnovu stabilne i moralno uređene države.