Godina izdanja: 1991
ISBN: 86-13-00526-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1991 395 strana

odlična očuvanost

zpk

„Kritika moći suđenja“ predstavlja treće veliko Kantovo kritičko delo, posle „Kritike čistog uma“ i „Kritike praktičkog uma“. U njemu Kant istražuje način na koji čovek prosuđuje lepo i uzvišeno, ali i kako razume svrhovitost u prirodi.

Osnovna tema dela jeste moć suđenja, odnosno sposobnost ljudskog duha da povezuje pojedinačno i opšte.

Knjiga je podeljena na dva glavna dela:

Kritika estetske moći suđenja – bavi se lepotom, uzvišenim, ukusom i umetnošću.

Kritika teleološke moći suđenja – bavi se svrhovitošću u prirodi i načinom na koji posmatramo prirodne organizme.

1. Lepota i estetski sud

Kant smatra da estetski sud o lepoti nije zasnovan na pojmovnom saznanju niti na praktičnoj koristi, već na osećanju zadovoljstva koje nastaje prilikom posmatranja predmeta.

Lepota se doživljava nezainteresovano, što znači da nam za estetsko zadovoljstvo nije potrebno da predmet posedujemo, koristimo ili da od njega imamo neku korist.

Kant izdvaja četiri karakteristike suda ukusa:

Kvalitet: lepo je predmet nezainteresovanog dopadanja.

Kvantitet: lepo je ono što se dopada bez pojma, ali sa zahtevom za opštim važenjem.

Relacija: lepota se doživljava kao svrhovitost bez svrhe.

Modalitet: lepo je ono što se doživljava kao predmet nužnog dopadanja.

2. Sud ukusa

Sud ukusa jeste subjektivni sud jer se zasniva na osećanju zadovoljstva, a ne na objektivnom pojmu.

Međutim, kada kažemo da je nešto lepo, očekujemo da se i drugi slože sa nama.

Zato Kant uvodi ideju subjektivne opštosti: estetski sud nastaje u pojedincu, ali pretenduje na opšte važenje.

Ukus nije isto što i lična naklonost ili zadovoljstvo koje proizlazi iz posedovanja i korišćenja predmeta.

3. Slobodna igra mašte i razuma

Jedna od najvažnijih Kantovih ideja jeste slobodna igra mašte i razuma.

Prilikom estetskog doživljaja mašta i razum deluju usklađeno, ali nisu podređeni određenom pojmu ili praktičnom cilju.

Ova slobodna igra njihovih saznajnih sposobnosti izaziva osećanje zadovoljstva.

Estetski doživljaj zato predstavlja posebno stanje duha u kojem dolazi do sklada mašte i razuma.

4. Uzvišeno

Kant razlikuje lepo od uzvišenog.

Lepo izaziva osećanje sklada, zadovoljstva i smirenosti.

Uzvišeno izaziva osećanje divljenja, strahopoštovanja i svesti o granicama čulne moći.

Uzvišeno se javlja kada se suočimo sa pojavama koje prevazilaze našu čulnu moć predstavljanja, poput ogromnih planina, beskrajnog okeana ili siline prirodnih nepogoda.

Kant razlikuje dve vrste uzvišenog:

Matematički uzvišeno – povezano sa neizmernošću i veličinom prirode.

Dinamički uzvišeno – povezano sa silom i moći prirode.

Uzvišeno nam omogućava da postanemo svesni nadmoći uma u odnosu na čulnu prirodu.

5. Umetnost i genije

Kant smatra da je umetnost ljudska delatnost koja proizvodi predmete sa estetskom vrednošću.

Posebno je značajan pojam genija.

Genije je urođena sposobnost kroz koju priroda daje pravila umetnosti.

Genije ne stvara umetnička dela jednostavnom primenom unapred poznatih pravila. On stvara originalna dela koja postaju uzor drugima.

Kant izdvaja četiri karakteristike genija:

Originalnost.

Primerenost, odnosno uzornost.

Nemogućnost da se stvaralaštvo svede na naučiva pravila.

Dar kojim priroda daje pravila umetnosti.

Umetnost, dakle, zahteva stvaralačku slobodu, ali i estetsku formu.

6. Svrhovitost u prirodi

U drugom delu knjige Kant razmatra teleološku moć suđenja.

Prirodu posmatramo kao da su njeni delovi organizovani prema određenoj svrsi. Posebno su značajni živi organizmi, kod kojih su delovi međusobno povezani i zavisni jedni od drugih.

Kant razlikuje:

Formalnu svrhovitost – sklad forme koji opažamo u prirodi.

Objektivnu svrhovitost – organizovanost prirodnih bića, naročito živih organizama.

Svrhovitost je načelo našeg refleksivnog prosuđivanja prirode, a ne dokaz da možemo teorijski spoznati krajnju svrhu prirode.

Ključne reči i pojmovi

Moć suđenja (Urteilskraft) – sposobnost povezivanja pojedinačnog i opšteg.

Estetski sud – sud zasnovan na osećanju zadovoljstva ili nezadovoljstva.

Sud ukusa (Geschmacksurteil) – sud kojim nešto ocenjujemo kao lepo.

Nezainteresovano dopadanje – estetsko zadovoljstvo nezavisno od koristi i želje za posedovanjem.

Subjektivna opštost – subjektivno osećanje koje pretenduje na opšte važenje.

Svrhovitost bez svrhe (Zweckmäßigkeit ohne Zweck) – doživljaj forme kao skladne i svrsishodne, bez određene praktične svrhe.

Slobodna igra mašte i razuma – sklad saznajnih sposobnosti koji proizvodi estetsko zadovoljstvo.

Lepo (das Schöne) – predmet nezainteresovanog dopadanja.

Uzvišeno (das Erhabene) – iskustvo koje prevazilazi granice čulnog predstavljanja.

Matematički uzvišeno – doživljaj neizmerne veličine.

Dinamički uzvišeno – doživljaj ogromne prirodne sile.

Genije (Genie) – urođena stvaralačka sposobnost koja daje pravila umetnosti.

Ukus (Geschmack) – sposobnost estetskog prosuđivanja.

Estetska ideja – predstava mašte koja podstiče mišljenje, ali se ne može iscrpeti određenim pojmom.

Lepa umetnost (schöne Kunst) – umetnost koja nastaje kroz slobodno i genijalno stvaralaštvo.

Teleologija – filozofsko proučavanje svrhovitosti.

Refleksivna moć suđenja – polazi od pojedinačnog i traži opšte načelo.

Svrhovitost prirode – način na koji prirodu posmatramo kao skladno organizovanu celinu.

Najvažnije ideje za pamćenje

Lepota se zasniva na nezainteresovanom dopadanju.

Estetski sud je subjektivan, ali pretenduje na opšte važenje.

Lepota je svrhovitost bez određene svrhe.

Estetsko zadovoljstvo nastaje kroz slobodnu igru mašte i razuma.

Lepo i uzvišeno predstavljaju različite estetske doživljaje.

Uzvišeno pokazuje granice čulnog predstavljanja i nadmoć uma.

Genije je urođena stvaralačka sposobnost koja daje pravila umetnosti.

Umetničko delo je originalno, ali istovremeno predstavlja uzor.

Prirodu posmatramo kao svrhovito organizovanu celinu.

Posebno važno za estetiku – četiri Kantove teze

1. Nezainteresovano dopadanje
Lepo nam se dopada bez želje da predmet posedujemo ili koristimo.
2. Subjektivna opštost
Sud o lepoti zasniva se na subjektivnom osećanju, ali zahteva saglasnost drugih.
3. Svrhovitost bez svrhe
Lep predmet deluje skladno i svrsishodno, iako nema određenu praktičnu namenu koja bi bila osnov njegovog estetskog dopadanja.
4. Genije
Umetnik poseduje urođenu stvaralačku sposobnost kojom stvara originalna i uzorna umetnička dela.

Suština Kantove estetike :

Lepota je predmet nezainteresovanog dopadanja, koje nastaje slobodnom igrom mašte i razuma, dok umetničko stvaralaštvo svoj najviši izraz ostvaruje kroz genija, a estetski sud, iako subjektivan, pretenduje na opšte važenje.

Posebna napomena za ispit: Nemoj mešati Kantovu ideju „svrhovitosti bez svrhe“ sa tvrdnjom da lepo nema nikakvu strukturu ili smisao. Lepota podrazumeva doživljaj sklada forme, ali bez određene praktične ili spolja nametnute svrhe.