Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-13-00020-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1979 XIV + 478 strana

odlična očuvanost, manja nepravilna plastifikacija omota

zpk

„Fenomenologija duha“ jedno je od najznačajnijih dela nemačkog idealizma. Hegel u njemu prikazuje razvoj ljudske svesti od neposrednog čulnog iskustva do apsolutnog znanja, odnosno do saznanja o jedinstvu svesti, stvarnosti i duha.

Osnovna ideja dela jeste da svest ne dolazi do istine odjednom, već kroz proces razvoja, iskustva, protivrečnosti i njihovog prevazilaženja. Svaki stepen svesti otkriva ograničenja prethodnog stepena, što pokreće njen dalji razvoj.

Hegel taj proces prikazuje kroz nekoliko ključnih etapa:

Svest – počinje neposrednim čulnim saznanjem, nastavlja se opažanjem i razumom. Čovek postepeno otkriva da stvarnost nije jednostavna i neposredna, već da zahteva mišljenje i razumevanje.

Samosvest – svest postaje svesna same sebe. Posebno je važan odnos između dve samosvesti, koji Hegel objašnjava kroz poznatu dijalektiku gospodara i roba.

Um – samosvest shvata da nije odvojena od sveta, već da može da prepozna sebe u stvarnosti i da stvarnost razume racionalno.

Duh – individualna svest razvija se kroz društvo, istoriju, običaje, pravo, moral i kulturu.

Religija – duh pokušava da spozna sebe kroz religijske predstave i simbole.

Apsolutno znanje – završni stepen razvoja na kojem duh razume sopstveni razvoj i prepoznaje jedinstvo subjekta i objekta, mišljenja i stvarnosti.

Posebno značajan deo knjige jeste dijalektika gospodara i roba. Hegel pokazuje da se samosvest ne razvija u izolaciji, već kroz odnos sa drugom samosvešću. Čoveku je potrebno priznanje drugoga da bi potvrdio sopstveni identitet.

Rad ima važnu ulogu u tom procesu: kroz rad rob menja spoljašnji svet, ali istovremeno oblikuje i sopstvenu svest. Tako postepeno stiče samostalnost.

Hegelova filozofija pokazuje da se istina ne može razumeti kao nešto statično i nepromenljivo. Ona se otkriva kroz istorijski i dijalektički proces razvoja duha.

Ključne reči i pojmovi

Fenomenologija duha – proučavanje načina na koji se duh pojavljuje i razvija kroz različite oblike svesti.

Duh (Geist) – celina ljudske svesti, mišljenja, kulture, društva i istorijskog razvoja.

Svest (Bewusstsein) – odnos čoveka prema predmetnom svetu.

Samosvest (Selbstbewusstsein) – svest koja postaje svesna same sebe.

Dijalektika – proces razvoja kroz unutrašnje protivrečnosti i njihovo prevazilaženje.

Čulna izvesnost – najneposredniji i početni oblik saznanja.

Opažanje – saznanje predmeta kao celine sastavljene od različitih svojstava.

Razum – sposobnost otkrivanja zakonitosti i odnosa u stvarnosti.

Priznanje (Anerkennung) – potvrđivanje sopstvene samosvesti kroz odnos sa drugom samosvešću.

Gospodar i rob – dijalektički odnos zavisnosti, borbe za priznanje i razvoja samosvesti.

Rad – proces kroz koji čovek oblikuje svet i istovremeno razvija sebe.

Otuđenje – stanje u kojem čovek ne prepoznaje sebe u sopstvenom radu, svetu ili društvenim odnosima.

Prevazilaženje (Aufhebung) – dijalektički proces istovremenog ukidanja, očuvanja i podizanja na viši nivo.

Istorijski razvoj – proces kroz koji duh postepeno dolazi do samosaznanja.

Apsolutno znanje – najviši stepen razvoja svesti, u kojem duh razume sebe i sopstveni put razvoja.

Najvažnije ideje za pamćenje

Svest se razvija kroz iskustvo i protivrečnosti.

Istina nije statična, već se otkriva kroz proces.

Samosvest nastaje kroz odnos sa drugim ljudima i uzajamno priznanje.

Odnos gospodara i roba pokazuje značaj rada i međusobne zavisnosti.

Čovek se ostvaruje kroz društvo, istoriju i kulturu.

Duh postepeno dolazi do svesti o samom sebi.

Apsolutno znanje predstavlja razumevanje celine procesa razvoja duha.

Suština Hegelove filozofije u jednoj rečenici

Duh kroz istorijski i dijalektički proces, suočavajući se sa protivrečnostima i prevazilazeći ih, postepeno dolazi do samosaznanja i apsolutnog znanja.

Posebno važno za estetiku

Hegelova „Fenomenologija duha“ važna je i kao osnova za razumevanje njegove kasnije estetike. Umetnost predstavlja jedan od načina na koji duh postaje svestan sebe i svojih istina.

U njegovoj filozofiji umetnosti posebno su značajni pojmovi:

Lepota – čulno pojavljivanje ideje.

Ideja – jedinstvo pojma i stvarnosti.

Ideal – adekvatno čulno ostvarenje ideje u umetničkom delu.

Umetnost – oblik ispoljavanja i samosaznanja duha.

Čulna pojava – način na koji duhovni sadržaj postaje dostupan čulima.

Važno je razlikovati: Hegelova sistematska teorija umetnosti najpotpunije je izložena u njegovim predavanjima o estetici, a ne u samoj „Fenomenologiji duha“.