ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Francuski
Autor: Strani

„Mašta” (L`imagination) je prvo potpuno filozofsko delo Žan-Pola Sartra, objavljeno 1936. godine. U ovoj studiji, pod snažnim uticajem Edmunda Huserla, Sartr postavlja temelje svoje fenomenološke psihologije i kritikuje tradicionalno shvatanje mentalnih slika.
Ovo delo, zajedno sa svojim poznatijim nastavkom L`Imaginaire (1940), ključno je za razumevanje njegove kasnije egzistencijalističke teorije o ljudskoj slobodi.


1. Iluzija imanencije i kritika tradicije

Sartr započinje delo oštrom kritikom ranijih filozofa (Dekarta, Lajbnica, Spinoze i Hjuma) i psihologa (poput Bergsona). Optužuje ih za takozvanu „iluziju imanencije” – pogrešno uverenje da je svest neka vrsta „kutije” ili prostora u kojem se nalaze mentalne slike kao nekakve „stvari” ili „minijaturni predmeti”. Za Sartra, slika u našoj glavi nije objekat koji svest posmatra; svest ne sadrži nikakve predmete u sebi.

2. Intencionalnost svesti

Oslanjajući se na fenomenologiju, Sartr ističe da je svest uvek intencionalna – ona je uvek usmerena ka nečemu izvan sebe.
• Percepcija: Kada posmatramo stvarni predmet (npr. stolicu), naša svest je usmerena ka realnom objektu u svetu koji istražujemo iz različitih uglova.
• Mašta: • Kada zamišljamo stolicu, to nije posmatranje „kopije” stolice u glavi. Zamišljanje je akt svesti. To je specifičan način na koji se svest odnosi prema odsutnom ili nepostojećem predmetu.

3. Razlika između opažanja i maštanja

Sartr povlači strogu granicu između ova dva stanja:
• U percepciji, objekat nam se daje postepeno; uvek možemo naučiti nešto novo o njemu (struktura, detalji) jer svet prevazilazi našu svest.
• U mašti, slika nam se daje odjednom i u potpunosti. Svest ne može da nauči ništa novo iz sopstvene mentalne slike jer slika sadrži samo ono što smo u nju uložili (znanje i nameru). Zato Sartr kaže da mašta pati od „siromaštva”.

4. Mašta kao temelj ljudske slobode

Iako je ovo rana studija, ona direktno najavljuje Sartrov egzistencijalizam. Da bi svest mogla nešto da zamisli, ona mora biti sposobna da negira stvarnost – da izoluje trenutni svet i postavi nešto što „nije tu” (odsutnost ili ništavilo). Sposobnost maštanja dokazuje da čovek nije samo pasivni proizvod spoljašnjih draži i realnosti; mašta je radikalni izraz ljudske ontološke slobode.
odlično očuvana

odlično očuvana