ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Francuski
Autor: Strani

„L`Épicurisme“ autora Žana Brina (Jean Brun) je uticajna filozofska studija prvi put objavljena 1959. godine u okviru čuvene francuske edicije „Que sais-je ?“ (N° 810) izdavačke kuće Presses Universitaires de France (PUF).
Glavni cilj ovog dela je da restituiše izvorni smisao epikurejske filozofije, uklanjajući vekovne predrasude, klišee i pogrešna tumačenja koja su Epikura i njegove sledbenike nepravedno predstavljala kao površne hedoniste ili „Epikurove svinje“ (pourceaux d`Épicure).
Žan Brin, ugledni profesor filozofije, analizira epikurejsku doktrinu kroz klasičnu trodelnu strukturu antikog sistema:


L`Epicurisme par Jean Brun

„L`Épicurisme“ autora Žana Brina (Jean Brun) je uticajna filozofska studija prvi put objavljena 1959. godine u okviru čuvene francuske edicije „Que sais-je ?“ (N° 810) izdavačke kuće Presses Universitaires de France (PUF).
Glavni cilj ovog dela je da restituiše izvorni smisao epikurejske filozofije, uklanjajući vekovne predrasude, klišee i pogrešna tumačenja koja su Epikura i njegove sledbenike nepravedno predstavljala kao površne hedoniste ili „Epikurove svinje“ (pourceaux d`Épicure).
Žan Brin, ugledni profesor filozofije, analizira epikurejsku doktrinu kroz klasičnu trodelnu strukturu antikog sistema:

1. Kanonika (Teorija saznanja)

Brin objašnjava kako Epikur odbacuje složene metafizičke spekulacije i sumnje. Saznanje počinje isključivo od čulnih senzacija. Čula su nepogrešiva i predstavljaju naš jedini i osnovni kontakt sa realnošću i kriterijum istine.

2. Fizika (Materijalizam i kosmos)

Autor naglašava da je epikurejski stil života neodvojiv od njihove vizije svemira. Epikur preuzima atomizam od Demokrita: svet se sastoji isključivo od atoma i praznog prostora. U fizici, Brin brani autentičnost koncepta klinamena (clinamen) — spontanog skretanja atoma koje omogućava slobodu u determinističkom svetu. Duša je takođe materijalna i propadljiva, što eliminiše strah od smrti i strah od bogova (koji postoje, ali su ravnodušni prema ljudima).

3. Etika (Askeza i disciplina želje)

Nasuprot uobičajenom shvatanju da epikurejstvo poziva na neumereno uživanje, Brin dokazuje da je ova filozofija zapravo oblik askeze i stroge discipline želja. Sreća se ne dostiže gomilanjem užitaka, već postizanjem ataraksije (duševnog mira) i aponije (odsustva telesnog bola). Brin detaljno analizira epikurejsku klasifikaciju želja, gde se pažnja poklanja isključivo onim željama koje su prirodne i neophodne (poput hrane, osnovnog zaklona, filozofije i prijateljstva).
„L`Épicurisme“ Žana Brina ostaje jedno od najboljih, najsažetijih i najpristupačnijih dela za razumevanje suštine „Škole iz Vrta“ i praktičnih mudrosti koje ona nudi modernom svetu.

odlično očuvana