Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-21-00021-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1986 463 strane

odlična očuvanost

zpk

Samorazumijevanje čovjeka u modernom svijetu - Abdulah Šarčević

„Filozofija modernog doba: Filozofska antropologija“ predstavlja filozofski zbornik koji se bavi čovekom, njegovom prirodom, položajem u svetu, slobodom i smislom postojanja. Filozofska antropologija proučava čoveka kao biće koje razmišlja, stvara, deluje, razvija svest o sebi i uspostavlja odnose sa drugim ljudima i društvom.

U filozofiji modernog doba čovek postaje centralna tema promišljanja. Filozofi istražuju odnos tela i duha, razuma i osećanja, prirode i kulture, pojedinca i društva. Posebna pažnja posvećuje se ljudskoj slobodi, odgovornosti, dostojanstvu i mogućnosti samostalnog oblikovanja sopstvenog života.

Filozofska antropologija nastoji da objasni šta čoveka čini posebnim u odnosu na druga bića, kako nastaju ljudska svest i samosvest i na koji način je čovek istovremeno prirodno, društveno i duhovno biće. Čovek se ne posmatra samo kao biološki organizam već i kao biće koje stvara kulturu, jezik, vrednosti i značenja.

Urednički rad Abdulaha Šarčevića omogućava čitaocu da se upozna sa različitim filozofskim pristupima čoveku i problemima ljudskog postojanja u modernom dobu.

Filozofska antropologija – filozofsko proučavanje čoveka, njegove prirode i smisla postojanja.

Čovek – biće koje poseduje svest, razum, osećanja i sposobnost samopreispitivanja.

Ljudska priroda – osobine i sposobnosti koje određuju čoveka kao biće.

Svest – sposobnost opažanja, mišljenja i doživljavanja sebe i sveta.

Samosvest – sposobnost čoveka da razmišlja o sebi i sopstvenom postojanju.

Sloboda – mogućnost samostalnog odlučivanja i izbora.

Odgovornost – obaveza da čovek snosi posledice svojih postupaka.

Dostojanstvo – vrednost čoveka kao ljudskog bića.

Razum – sposobnost logičkog mišljenja i zaključivanja.

Priroda i kultura – odnos bioloških osobina čoveka i sveta koji stvara kroz društvo, jezik i običaje.

Pojedinac i društvo – odnos lične slobode, identiteta i društvenog života.

Smisao postojanja – pitanje svrhe i značenja ljudskog života.

Osnovna poruka

Čovek nije samo biološko biće već i svesno, društveno i duhovno biće koje traži smisao svog postojanja. Razumevanje čoveka zahteva proučavanje njegove prirode, slobode, odgovornosti, odnosa sa drugima i sposobnosti da samostalno oblikuje svoj život.

1. Maks Šeler – „Čovek i istorija“

Maks Šeler smatra da je pitanje čoveka jedno od najvažnijih filozofskih pitanja modernog doba. Čovek više nema jedinstvenu i sigurnu predstavu o sebi, jer se razlikuju religijska, filozofska i naučna objašnjenja ljudske prirode. Da bismo razumeli čoveka, potrebno je kritički preispitati nasleđene predstave i istražiti njegov položaj u prirodi, društvu i istoriji. Naše shvatanje čoveka utiče i na to kako razumemo istorijski razvoj i ljudsko društvo.

Ključne reči: čovek, istorija, ljudska priroda, filozofska antropologija, religija, nauka, samorazumevanje, kriza modernog doba.

2. Arnold Gelen – „Ka sistematici antropologije“

Arnold Gelen nastoji da filozofsko proučavanje čoveka zasnuje na sistematskom povezivanju bioloških, psiholoških, društvenih i kulturnih aspekata ljudskog postojanja. Čovek se ne može razumeti samo kao biološko biće, jer su za njegov život presudni delovanje, učenje, jezik i institucije. Za razliku od životinja, koje se u velikoj meri oslanjaju na specijalizovane instinkte, čovek mora aktivno da oblikuje svoje životne uslove. Kultura i društvene ustanove pomažu mu da organizuje život i odgovori na svoje potrebe.

Ključne reči: čovek, antropologija, biologija, instinkt, delovanje, kultura, institucije, društvo, ljudska priroda.

3. Eugen Fink – „Filozofska antropologija i pozitivno-naučna interpretacija čoveka“

Eugen Fink razmatra odnos filozofske antropologije i pozitivnih nauka, kao što su biologija, psihologija i sociologija. Nauke mogu da pruže precizna saznanja o pojedinim aspektima čoveka, ali njihovi rezultati ne daju sami po sebi potpun odgovor na pitanje šta čovek jeste. Filozofija treba da ispita pretpostavke na kojima se naučna objašnjenja zasnivaju i da razmotri širi smisao ljudskog postojanja. Čovek se zato ne može svesti samo na predmet naučnog istraživanja.

Ključne reči: filozofska antropologija, pozitivne nauke, naučno saznanje, čovek, biologija, psihologija, smisao, granice nauke.

4. Maks Miler – „Principi slobode i fenomen institucionalizacije“
Maks Miler razmatra odnos ljudske slobode i društvenih institucija. Sloboda predstavlja važnu mogućnost ljudskog delovanja, ali se ona ostvaruje u konkretnom društvenom i istorijskom okruženju. Institucije, poput porodice, obrazovanja, prava i države, uređuju odnose među ljudima i daju stabilnost zajedničkom životu. Istovremeno, mogu ograničiti pojedinca ukoliko se njihova pravila prihvataju nekritički. Važno pitanje je kako uskladiti društveni poredak sa autonomijom i odgovornošću čoveka.

Ključne reči: sloboda, institucije, institucionalizacija, društveni poredak, autonomija, odgovornost, pravila, pojedinac.

5. Majkl Landman – „Budućnost istorije u regnum“

Ovaj tekst, prema navedenom naslovu, može se povezati sa pitanjem čovekovog istorijskog razvoja i njegovog mesta u širem poretku postojanja. Filozofsko razmatranje budućnosti istorije otvara pitanja o ciljevima ljudskog delovanja, razvoju kulture i mogućnosti da čovek utiče na sopstvenu budućnost. Istorija se ne posmatra samo kao niz prošlih događaja već i kao prostor ljudskih mogućnosti, vrednosti i odgovornosti.

Ključne reči: istorija, budućnost, ljudsko delovanje, kultura, vrednosti, razvoj, smisao istorije, čovek.

6. Karl Levit – „O pitanju filozofske antropologije“

Karl Levit razmatra mogućnosti i granice filozofske antropologije, odnosno pokušaja da se odredi suština čoveka. Pitanje čoveka ne može se rešiti jednostavnim nabrajanjem njegovih bioloških ili psiholoških osobina. Potrebno je razmotriti njegov odnos prema svetu, istoriji i sopstvenom postojanju. Filozofska antropologija mora biti svesna teškoće da se čovek potpuno objasni jednom definicijom ili teorijom.

Ključne reči: čovek, filozofska antropologija, ljudska priroda, postojanje, svet, istorija, granice saznanja.

7. Hans Eduard Hengstenberg – „Društvena odgovornost filozofske antropologije“

Hengstenberg ukazuje na to da filozofsko razumevanje čoveka ima značajne posledice za društveni život. Način na koji shvatamo ljudsku prirodu utiče na naše stavove o slobodi, pravima, dužnostima i odgovornosti. Filozofska antropologija zato ne treba da ostane samo teorijsko razmatranje, već treba da doprinese kritičkom promišljanju društvenih odnosa i etičkih pitanja. Razumevanje čoveka podrazumeva i razmišljanje o posledicama njegovih postupaka za druge ljude.

Ključne reči: društvena odgovornost, etika, čovek, društvo, sloboda, dužnost, moral, ljudsko dostojanstvo.

8. Helmut Plesner – „Homo absconditus“

Plesner izrazom Homo absconditus, odnosno „skriveni čovek“, ukazuje na to da čovek nikada nije potpuno spoznatljivo i do kraja objašnjeno biće. Njegova priroda ne može se svesti na konačnu definiciju, jer čovek stalno stvara nove mogućnosti, menja se i preispituje samog sebe. Ljudsko postojanje odlikuju otvorenost, neizvesnost i sposobnost da se prevaziđu postojeća ograničenja. Čovek ostaje delimično nepoznat čak i samome sebi.

Ključne reči: Homo absconditus, skriveni čovek, ljudska priroda, samospoznaja, neizvesnost, otvorenost, sloboda, identitet.

9. Helmut Plesner – „Čovek kao živo biće“

Plesner čoveka proučava kao živo biće koje pripada prirodi, ali se istovremeno odlikuje posebnim načinom odnosa prema sebi i svojoj okolini. Čovek nije samo organizam koji reaguje na spoljašnje nadražaje, već može da posmatra sebe, razume svoje postupke i menja način života. Njegovo postojanje obuhvata biološku, psihološku, društvenu i kulturnu dimenziju. Za razumevanje čoveka zato je potrebno povezati prirodne i filozofske pristupe.

Ključne reči: život, čovek, organizam, priroda, telo, samosvest, okolina, ljudsko postojanje.

10. Erih From – „Filozofska antropologija i psihoanaliza“

Erih From povezuje filozofsko proučavanje čoveka sa psihoanalizom. Smatra da ljudsko ponašanje ne određuju samo razum i svesne odluke već i nesvesne potrebe, strahovi, želje i društveni uticaji. Čovek teži slobodi, ljubavi, pripadanju i smislenom životu, ali može doživljavati i usamljenost, otuđenje i unutrašnje sukobe. Njegova ličnost razvija se u odnosu sa društvom, zbog čega je važno razumeti i psihološke i društvene uzroke ljudskog ponašanja.

Ključne reči: psihoanaliza, ljudska priroda, nesvesno, sloboda, ljubav, otuđenje, ličnost, društvo, psihologija.

11. Ginter Šivi – „Strukturalizam i filozofska antropologija“

Ginter Šivi razmatra odnos strukturalizma i filozofske antropologije. Strukturalizam proučava sisteme odnosa i pravila koji oblikuju ljudsko mišljenje, jezik, kulturu i društveno ponašanje. Ovaj pristup dovodi u pitanje shvatanje da se čovek može razumeti isključivo polazeći od svoje individualne svesti i slobodne volje. Filozofska antropologija, nasuprot tome, postavlja pitanje kako čovek postoji unutar tih struktura, ali i kako ih razume i menja.

Ključne reči: strukturalizam, filozofska antropologija, strukture, jezik, kultura, društvo, subjekt, identitet.

12. J. Lomаn – „Jezik kao temelj čovekove egzistencije“

J. Loman razmatra jezik kao osnovni uslov ljudskog postojanja. Jezik nije samo sredstvo komunikacije već i način na koji čovek razume svet, oblikuje misli i uspostavlja odnose sa drugim ljudima. Kroz jezik se prenose znanje, kultura, istorijsko iskustvo i vrednosti. Čovek se razvija u zajednici koja govori određenim jezikom, pa je njegova egzistencija neraskidivo povezana sa jezičkim i društvenim svetom.

Ključne reči: jezik, egzistencija, komunikacija, mišljenje, kultura, društvo, značenje, ljudski identitet.

13. V. Keler – „Filozofska antropologija – psihologija – transcendencija“

V. Keler razmatra povezanost filozofske antropologije, psihologije i transcendencije. Psihologija proučava psihičke procese, osećanja i ponašanje, dok filozofska antropologija postavlja šira pitanja o prirodi čoveka i smislu njegovog postojanja. Pojam transcendencije odnosi se na mogućnost prevazilaženja neposredno datog iskustva i usmeravanja prema nečemu što nadilazi svakodnevni svet. Čovek se tako posmatra kao biće koje ne samo da doživljava i deluje već i traži dublje značenje svog života.

Ključne reči: psihologija, filozofska antropologija, transcendencija, svest, duhovnost, smisao, ljudsko postojanje, iskustvo.

14. Detlev fon Uslar – „Svet kao prostor čoveka (Spinoza, Lajbnic, Šeling, Hajdeger)“

Detlev fon Uslar razmatra različita filozofska shvatanja sveta i čovekovog mesta u njemu, oslanjajući se na ideje Spinoze, Lajbnica, Šelinga i Hajdegera. Čovek ne postoji izolovano, već uvek u odnosu prema svetu koji doživljava, razume i tumači. Kod Spinoze se naglašava jedinstvo prirode i postojanja, kod Lajbnica uređenost sveta i mnoštvo individualnih bića, kod Šelinga povezanost prirode i duha, a kod Hajdegera pitanje ljudskog postojanja i bivstvovanja-u-svetu. Ova različita stanovišta pomažu da se čovek razume kao biće čiji identitet nastaje u odnosu prema celini postojanja.

Ključne reči: svet, čovek, prostor, postojanje, priroda, duh, bivstvovanje-u-svetu, Spinoza, Lajbnic, Šeling, Hajdeger.

Zajedničke ključne reči za ceo zbornik

Filozofska antropologija, čovek, ljudska priroda, egzistencija, sloboda, samosvest, telo i duh, razum, jezik, kultura, društvo, istorija, institucije, odgovornost, identitet, otuđenje, transcendencija, svet, smisao postojanja.

Zajednička poruka: Čovek se ne može u potpunosti objasniti samo biologijom, psihologijom ili društvenim naukama. Da bismo ga razumeli, potrebno je sagledati njegovu telesnu i duhovnu prirodu, slobodu, jezik, kulturu, istorijsko iskustvo i odnose sa drugim ljudima.