Godina izdanja: 1986
ISBN: 86-21-00003-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1986 507 strana

odlična očuvanost

zpk

Šta je još živo u novim ogledima o ljudskom razumu - Spasoje Ćuzulan

„Novi ogledi o ljudskom razumu“ filozofsko su delo u kojem Gotfrid Vilhelm Lajbnic razmatra poreklo ljudskog znanja, ulogu iskustva i razuma u saznanju i prirodu ljudskog uma. Delo je napisano u obliku dijaloga između dva sagovornika i predstavlja kritički odgovor na ideje engleskog filozofa Džona Loka, iznete u njegovom delu „Ogled o ljudskom razumu“.

Lajbnic se ne slaže sa Lokovom tvrdnjom da ljudski um na početku liči na praznu tablu na kojoj iskustvo ispisuje znanje. On smatra da čovek poseduje urođene sposobnosti, sklonosti i načela koja omogućavaju sticanje znanja. Iskustvo je važno, ali samo po sebi nije dovoljno da objasni sve ljudsko saznanje.

Prema Lajbnicu, razum omogućava čoveku da otkrije nužne istine, kao što su matematičke i logičke istine, koje se ne mogu u potpunosti objasniti samo čulnim iskustvom. On razlikuje istine razuma, koje važe nužno, i istine činjenica, koje saznajemo na osnovu iskustva.

Delo istražuje odnos urođenih ideja i iskustva i naglašava aktivnu ulogu ljudskog uma u procesu saznanja.

Ključne reči

Ljudski razum – sposobnost mišljenja, zaključivanja i razumevanja.

Saznanje – proces sticanja znanja o sebi i svetu.

Iskustvo – znanje koje se stiče putem čula i susreta sa svetom.

Urođene ideje – ideje i načela čije mogućnosti postoje u ljudskom umu pre konkretnog iskustva.

Empirizam – filozofski pravac koji naglašava iskustvo kao izvor saznanja.

Racionalizam – filozofski pravac koji ističe značaj razuma u sticanju znanja.

Džon Lok – engleski filozof čije empirističke stavove Lajbnic kritikuje.

Istine razuma – nužne istine koje se mogu spoznati razumom.

Istine činjenica – istine o stvarnosti koje saznajemo iskustvom.

Prazna tabla – Lokova predstava ljudskog uma pre sticanja iskustva.

Logička nužnost – osobina istina koje ne mogu biti drugačije.

Princip dovoljnog razloga – načelo prema kojem svaka činjenica ili pojava ima razlog zbog kojeg je takva kakva jeste.

Osnovna poruka dela

Ljudsko znanje nastaje kroz odnos iskustva i razuma. Iskustvo nam pruža podatke o svetu, ali razum poseduje urođene sposobnosti i načela pomoću kojih te podatke organizuje i otkriva dublje istine. Lajbnic time brani stav da ljudski um nije samo pasivni primalac utisaka, već aktivno učestvuje u procesu saznanja.