Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-01-01642-1
Jezik: Bosanski
Autor: Strani

Svjetlost 1990 361 strana

očuvanost 5-

zpk

Putevi i raskršća filozofije dvadesetog vijeka - Risto Tubić

Alfred Džuls Ejer (1910–1989) bio je britanski filozof koji je značajno doprineo razvoju analitičke filozofije. U pregledu njegovog prikaza filozofije dvadesetog veka važno je razumeti kako su se menjali filozofski problemi, metode i shvatanja saznanja, jezika, nauke, morala i ljudske svesti.

Osnovna tema jeste promena uloge filozofije: od pokušaja da se izgradi sveobuhvatna slika stvarnosti ka preciznijoj analizi pojmova, iskaza i načina na koji opravdavamo svoja uverenja.

Napomena: naslov koji si naveo, Philosophy in the Twentieth Century, može se odnositi na određeno izdanje ili tekst povezan sa Ejerovim imenom. Bez podataka o izdanju ili sadržaju ne mogu pouzdano da tvrdim da je sledeći pregled tačan prikaz poglavlje po poglavlje. Ovo je tematski pregled glavnih pravaca i problema relevantnih za razumevanje Ejerovog filozofskog rada i filozofije dvadesetog veka.
1. Pregled knjige po poglavljima

Knjiga Filozofija u dvadesetom veku (Philosophy in the Twentieth Century), objavljena 1982. godine, ima oko 283 strane. Ejer ne pokušava da predstavi svakog filozofa tog perioda, već se usredsređuje na odabrane mislioce i detaljnije razmatra njihove ideje. Sadržaj obuhvata analitičku filozofiju, pragmatizam, fenomenologiju, egzistencijalizam i filozofiju istorije.

Bertrand Rasel

I. Filozofsko nasleđe

Uvodno poglavlje

Knjiga polazi od ranijih filozofskih tradicija koje su oblikovale misao dvadesetog veka. Razmatra se nasleđe prethodnih epoha i promena u shvatanju zadataka filozofije.

II. Pobuna protiv Hegela

U središtu su Bertrand Rasel i Džordž Edvard Mur, koji se suprotstavljaju britanskom idealizmu. Rasel razvija logičku analizu, teoriju opisa i teoriju tipova, dok Mur brani zdrav razum i analizira moralne pojmove.

Ključne reči: idealizam, realizam, logička analiza, zdrav razum, moralna vrednost.

III. Pragmatizam

Predstavljeni su Vilijam Džejms i Klarens Irving Luis. Pragmatizam naglašava vezu ideja sa iskustvom, delovanjem i praktičnim posledicama. Džejms razmatra istinu kroz njenu ulogu u ljudskom iskustvu, dok Luis povezuje značenje, saznanje i vrednosti.

Ključne reči: pragmatizam, iskustvo, istina, značenje, praktične posledice.

IV. Vitgenštajn, Poper i Bečki krug

Ludvig Vitgenštajn, Karl Poper i predstavnici Bečkog kruga razmatraju odnos jezika, logike i nauke. Poper naglašava opovrgljivost naučnih teorija, dok logički pozitivisti nastoje da utvrde kriterijume smislenosti iskaza.

Ključne reči: logički pozitivizam, verifikacija, opovrgljivost, naučni metod, istina.

V. Vitgenštajn, Karnap i Rajl

Razmatra se kasniji Vitgenštajnov rad, filozofija jezika Rudolfa Karnapa i analiza uma kod Gilberta Rajla. Posebno je važno pitanje kako se filozofski problemi mogu razjasniti analizom načina na koji koristimo reči i pojmove.

Ključne reči: jezičke igre, značenje, semantika, filozofija uma, kategorijalna greška.

VI. Fizikalizam

Ovo poglavlje razmatra odnos uma i tela. Piter Stroson, Dejvid Armstrong i Donald Dejvidson povezani su sa različitim pristupima pitanju kako razumeti čoveka, mentalna stanja i fizički svet.

Ključne reči: fizikalizam, svest, telo, mentalna stanja, ličnost, identitet.

VII. Filozofija R. Dž. Kolingvuda

Robin Džordž Kolingvud proučava istoriju, prirodu, uzročnost i osnovne pretpostavke mišljenja. Njegov pristup pokazuje da se naučne i istorijske teorije oslanjaju na šire okvire razumevanja.

Ključne reči: filozofija istorije, uzročnost, priroda, pretpostavke, istorijsko razumevanje.

VIII. Fenomenologija i egzistencijalizam

Edmund Huserl, Morис Merlo-Ponti, Martin Hajdeger i Žan-Pol Sartr predstavljaju tradiciju koja istražuje ljudsko iskustvo, svest, opažanje i postojanje. Za razliku od analitičke filozofije, ovi pravci često polaze od neposrednog iskustva i pitanja smisla ljudskog postojanja.

Ključne reči: fenomenologija, egzistencija, svest, opažanje, sloboda, ljudsko postojanje.

IX. Kasniji razvoj filozofije

Ejer obrađuje jezičku filozofiju Džona Ostina, lingvistiku Noama Čomskog, filozofiju Vilibarda Van Ormana Kvajna, kao i ideje Nelsona Gudmana i Majkla Dameta. Razmatraju se značenje, istina, jezik i odnos između naših pojmova i stvarnosti.

Ključne reči: govorni činovi, jezik, značenje, referencija, istina, esencijalizam.

2. Glavne ideje koje povezuju knjigu

A. Filozofija kao analiza

Jedna od glavnih tema knjige jeste shvatanje da filozofija ne mora da stvara sveobuhvatne teorije o svetu. Ona može da razjašnjava probleme analizom jezika, pojmova i logičkih odnosa.

B. Odnos filozofije i nauke

Filozofija i nauka imaju različite zadatke, ali su povezane. Nauka istražuje svet pomoću posmatranja i eksperimenata, dok filozofija ispituje pojmove, pretpostavke i logičke osnove naučnog mišljenja.

C. Značenje i istina

Filozofi se pitaju šta znači da je neki iskaz istinit, kako se značenje povezuje sa iskustvom i da li se svi iskazi mogu proveriti na isti način.

D. Um, telo i ličnost

Pitanje ljudske svesti povezuje više poglavlja. Da li je um nešto odvojeno od tela? Kako razumemo tuđe misli? Šta određuje lični identitet kroz vreme? Knjiga prikazuje različite odgovore na ova pitanja.

E. Jezik i ljudsko iskustvo

Analitička filozofija proučava strukturu jezika i njegovu upotrebu, dok fenomenologija i egzistencijalizam više pažnje posvećuju iskustvu, svesti i postojanju. Ejerov pregled omogućava poređenje tih pristupa.

3. Najvažniji filozofi i njihovi doprinosi

Bertrand Rasel

Logička analiza i teorija opisa

Džordž Edvard Mur

Zdrav razum i moralna filozofija

Vilijam Džejms

Pragmatizam i teorija istine

Ludvig Vitgenštajn

Jezik, logika i značenje

Karl Poper

Opovrgljivost naučnih teorija

Rudolf Karnap

Logički pozitivizam i semantika

Gilbert Rajl

Filozofija uma i kategorijalne greške

Robin Džordž Kolingvud

Filozofija istorije

Martin Hajdeger

Pitanje ljudskog postojanja

Žan-Pol Sartr

Egzistencija i sloboda

Džon Ostin

Jezik i govorni činovi

Vilibard Van Orman Kvajn

Kritika oštre podele analitičkih i sintetičkih iskaza

4. Kritička ocena knjige

Ejerova prednost je u tome što ne svodi filozofiju dvadesetog veka na jedan jedini pravac. On poredi analitičke, pragmatističke i kontinentalne tradicije i pokazuje kako različiti filozofi postavljaju pitanja o jeziku, znanju, stvarnosti i čoveku.

Ipak, njegov izbor filozofa i način izlaganja odražavaju određenu perspektivu. Analitička filozofija dobija značajno mesto, a pojedini pravci i mislioci obrađeni su detaljnije od drugih. Zbog toga knjigu treba čitati kao argumentovan izbor najvažnijih filozofskih problema i autora, a ne kao potpuno iscrpnu istoriju filozofije dvadesetog veka.

5. Zaključak :

Najvažnije je zapamtiti da knjiga prikazuje filozofiju dvadesetog veka kao razgranatu raspravu o tome šta možemo znati, kako jezik prenosi značenje i istinu, kakav je odnos uma i tela i šta čini ljudsko postojanje smislenim.


analitičke filozofije i fenomenologije;

logičkog pozitivizma i pragmatizma;

verifikacije i opovrgljivosti;

fizikalizma i shvatanja uma kao zasebne stvarnosti;

analize jezika i proučavanja neposrednog ljudskog iskustva.

Suština knjige: filozofija dvadesetog veka nije jedinstvena doktrina, već skup različitih pristupa koji preispituju tradicionalne probleme i traže preciznije načine da ih razumeju i reše.