ISBN: 158
Godina izdanja: 158
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

„O vrednosti života“ je izuzetno i duboko filozofsko delo Branislava Petronijevića, jednog od najvećih srpskih filozofa, matematičara i akademika krajem 19. i prve polovine 20. veka. Knjiga je na našim prostorima u svom najpoznatijem formatu objavljena 1983. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Nolit, u okviru njihove uticajne „Filozofske biblioteke“.

Struktura i sadržaj knjige

Ova knjiga zapravo predstavlja pažljivo priređenu zbirku Petronijevićevih ključnih kraćih radova, eseja i rasprava. Zbornik od 246 strana podeljen je na četiri velike celine:
1. Autobiografska skica: Izuzetan uvodni tekst u kojem sam autor pruža jedinstven uvid u svoj životni put, školovanje u Beču, profesorsku karijeru i naučni razvoj.
2. Moj filozofski sistem: Sažet i precizan prikaz njegove originalne filozofske doktrine zvane empiriometafizika, kroz koju je pokušao da spoji empirijsko posmatranje sveta sa metafizičkim principima.
3. O moralnoj i krivičnoj odgovornosti: Pravno-filozofska rasprava o slobodi volje, determinizmu i moralnim osnovama ljudskih postupaka.
4. O vrednosti života i mogućnosti sreće: Centralni i najpoznatiji esej po kojem cela knjiga nosi ime.

Glavna filozofska misao

U naslovnom eseju, Petronijević se bavi večnim pitanjem: Šta ljudskom životu daje vrednost i zbog čega je on vredan življenja?
Umesto da piše praktičan vodič za sreću, on problemu pristupa strogo teorijski i analitički. Autor meri ljudsko postojanje kroz odnos između ljudskih težnji, zadovoljstva, patnje i morala. Petronijević ispituje pod kojim uslovima objektivno možemo proceniti život kao vredan, analizirajući pesimističke i optimističke filozofske struje, kako bi ponudio sopstveno viđenje o tome da li je istinska ljudska sreća uopšte dostižna.


Branislav Petronijević (Sovljak kod Uba, 25. mart/6. april 1875 — Beograd, 4. mart 1954) bio je srpski filozof, akademik.


Unuk protojereja Petronija Jeremića, po kome je prezime Petronijević dobio njegov otac, bogoslov, koji nije bio sveštenik. Branislav Petronijević je završio Valjevsku gimnaziju u Valjevu. U svojoj 19. godini života odlazi u Beč na studije medicine, ne toliko zbog tog studija koliko zbog mogućnosti da se posveti studijama filozofije.

Doktorski rad uspešno je odbranio 1898. godine. Iste godine postavljen je za učitelja jezika u Trećoj beogradskoj gimnaziji, gde istovremeno predaje i filozofsku propedevtiku. Krajem te godine postavljen je za docenta Velike škole, a već naredne, 1899. godine, postaje vanredni profesor.

Godine 1903. postavljen je za redovnog profesora Velike škole, a kada je ova prerasla u Univerzitet opet postaje vanredni profesor, da bi 1919. godine bio izabran za redovnog profesora. Godine 1921. Petronijević postaje redovan član Srpske kraljevske akademije.

Proglašen je za najvažniju ličnost valjevskog kraja svih vremena. Uneo je 52 novine u naučni svet. Bista Branislava Petronijevića.