ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983
Jezik: Hrvatski
Autor: Strani

Veselin Masleša 1983 504 strane

odlična očuvanost

zpk

„Jenski spisi“ predstavljaju skup Hegelovih filozofskih radova nastalih tokom njegovog boravka u Jeni, u periodu kada se njegov filozofski sistem postepeno oblikovao. To nije jedna jedinstvena knjiga sa jednom glavnom tezom, već zbir tekstova u kojima Hegel razvija ideje koje će kasnije postati ključne za njegovu filozofiju.

U ovom periodu Hegel nastoji da prevaziđe shvatanje svesti kao nečega što se može razumeti potpuno nezavisno od sveta, društva i drugih ljudi. Ljudska svest razvija se kroz odnose sa drugima, kroz rad, jezik, društvene ustanove i istorijske procese. Čovek ne postaje potpuno svestan sebe u izolaciji, već kroz posredovanje odnosa sa drugim ljudima.

Posebno je značajan problem priznanja. Samosvest nije samo unutrašnje znanje o sebi, već zahteva odnos prema drugoj samosvesti. Pojedinac nastoji da bude priznat kao slobodno biće, ali priznanje podrazumeva uzajamnost: odnos u kojem se i drugi priznaje kao samostalni subjekt.

Hegel takođe razvija dijalektički način mišljenja. Protivrečnosti nisu samo prepreke mišljenju, već pokretači razvoja svesti i društvenih odnosa. Razvoj se odvija kroz napetosti, sukobe i njihovo prevazilaženje, pri čemu rezultat ne predstavlja jednostavno vraćanje na početno stanje, već novu, složeniju formu.

Važnu ulogu ima i rad, jer kroz preoblikovanje spoljašnjeg sveta čovek oblikuje i samog sebe. Rad povezuje subjekt i objekt: čovek menja prirodu, ali istovremeno razvija svoje sposobnosti i odnos prema sebi.

Jenski spisi zato predstavljaju važnu etapu u razvoju Hegelove filozofije, posebno u prelasku od ranijih razmatranja religije i etičkog života ka sistematskoj analizi svesti, samosvesti, društvenih odnosa i duha.

Ključne reči i pojmovi

Dijalektika – razvoj mišljenja i stvarnosti kroz protivrečnosti i njihovo prevazilaženje.

Samosvest – svest koju subjekt ima o sebi kao subjektu.

Priznanje – međusobno potvrđivanje samostalnosti i statusa subjekata.

Intersubjektivnost – odnos između subjekata koji učestvuju u oblikovanju samosvesti i društvenog sveta.

Duh (Geist) – širi proces razvoja svesti, društvenih odnosa, kulture i racionalnosti.

Etički život (Sittlichkeit) – ostvarenje slobode kroz običaje, društvene odnose i ustanove zajednice.

Rad – delatnost kojom čovek preobražava prirodu i razvija sopstvene sposobnosti.

Prirodno pravo – pitanje racionalnih osnova prava i legitimnosti društvenih i pravnih odnosa.

Spekulativna filozofija – filozofski pristup koji nastoji da pojmovno razume celinu stvarnosti.

Idealizam – stanovište prema kojem se stvarnost ne može adekvatno razumeti bez odnosa prema mišljenju, pojmovima i duhu.

Otuđenje – oblik razdvojenosti ili suprotstavljenosti čoveka i njegovog sveta, naročito važan u kasnijim raspravama o Hegelu.

Sloboda – ne samo odsustvo spoljašnjih ograničenja već i sposobnost da se sloboda ostvari kroz društvene odnose i ustanove.

Osnovne teze

Svest se razvija kroz odnose. Razumevanje sebe povezano je sa odnosom prema drugim ljudima i svetu.

Sloboda ima društvenu dimenziju. Ona se ne ostvaruje samo individualnom voljom već i kroz društvene i pravne ustanove.

Protivrečnosti pokreću razvoj. Filozofsko mišljenje treba da objasni kako iz napetosti nastaju nove forme svesti i društvenog života.

Filozofija mora da poveže pojedinačno i opšte. Čovekovo iskustvo, društvo i istorija ne mogu se potpuno razumeti kao međusobno nepovezane oblasti.

Jenski period predstavlja prelaz ka zrelom Hegelovom sistemu. Teme koje se pojavljuju u ovim spisima kasnije dobijaju sistematičniji oblik.


„Jenski spisi“ prikazuju Hegela u fazi izgradnje filozofskog sistema kojim će pokušati da objasni jedinstvo mišljenja, prirode, društva i istorije.

Centralna ideja: razum, sloboda i samosvest ne mogu se potpuno razumeti izolovano, već kroz odnose i procese u kojima se razvijaju.

Za proučavanje Hegelove filozofije posebno je korisno posmatrati ove spise kao vezu između njegovih ranih filozofskih interesovanja i kasnijih dela, naročito „Fenomenologije duha“, „Nauke logike“ i „Osnovnih crta filozofije prava“.